Zatvorim oči i polako tonem u svoj svet mašte. Tamo je naravno on,zajedno sa svim mojim snovima i željama. I poželim da tamo zauvek ostanem, ali to je nemoguće. Zato sad o tome pišem, da bih jednog dana, kad sećanja izblede, na staroj hartiji u dnu ormara ostao bar deo tog sveta. Sveta mojih neostvarenih snova.
- website: o-tebi-cutim.tumblr
Following
Sign up to join the largest storytelling community
or
Story by Neostvareni snovi
Trebas mi sad, kao nikad, kao nekad
Trebas mi sad, kao nikad,
kao nekad
Zivot nam uvek da drugu sansu kada je zasluzimo.
Ponekad...
