Zatvorim oči i polako tonem u svoj svet mašte. Tamo je naravno on,zajedno sa svim mojim snovima i željama. I poželim da tamo zauvek ostanem, ali to je nemoguće. Zato sad o tome pišem, da bih jednog dana, kad sećanja izblede, na staroj hartiji u dnu ormara ostao bar deo tog sveta. Sveta mojih neostvarenih snova.