Istorija ljubavi: Izgubljena na kocki ▪︎završena ▪︎

4. ' Ne znam da li si svestan da više nisam debela a nisam ni glupa. '

* Lazarova perspektiva *

Zadnji put sam je video na maturskoj večeri. Ipak,znao sam sve što se dešava u njenom životu. Došao je dan kad smo se ponovo sreli,oči u oči. Moram priznati,lepa je devojka. Prolepšala se još posle škole. U očima joj se video bes ali i strah.

- Nee,to nije istina! To govoriš da bi me povredio,da bi mi se osvetio. - počela sam da vičem,ustala sa stolice i krenula ka vratima.

- Gde si krenula? Nisam rekao da možeš da ideš. - rekao je on i zaključao vrata.

Tog trenutka sam se jako uplašila,počela sam da vičem. Mislila sam da će on postati agresivan ili nešto slično ali desilo se nešto neočekivano. Prišao je i zagrlio me,ne znam kako sam prihvatila taj zagrljaj.

- Smiri se i ne viči. To škodi tvojoj bebi. - rekao je on,na šta sam se ja odvojila od njega.

- Za šta ti je moje dete krivo? Pusti me,hoću da idem. - rekla sam koliko sam mogla mirnim glasom.

- Neću da uradim ništa ni tebi ni tvom detetu,shvati to ženska glavo. - rekao je on i uzeo telefon.

- Aki,dođi gore,treba da popričaš sa Ninom. - rekao je on Aleksi preko telefona.

Za par minuta,Aleksa je bio tu. Seo je u kožnu fotelju pored mene a preko puta Lazara.

- Ja sam joj rekao šta se sinoć desilo ali ona mi ne veruje. Sad joj ti sve lepo ispričaj,možda će tebi verovati. - rekao je Lazar.

Tad je Aleksa počeo da priča. Svaka njegova reč zakivala mi se u srce. Ne znam zašto ali poverovala sam mu mada mi se srce kidalo na bezbroj komada.

- Ali,zašto ti želiš mene da zaštitiš? Samo to mi objasni. - upitala sam Lazara.

- Zato što niko ne zaslužuje da bude nečiji rob. - rekao je on ali taj odgovor mi je bio suviše površan,kao da je bilo još nečega tu.

- Mislim da treba da porazgorate. - rekao je Aleksa ustajući sa stolice.

- Ne znam da li si svestan da više nisam debela a nisam ni glupa. Ti imaš neki plan,pratiš me tajno sve ove godine. Želiš da mi se osvetiš zbog škole. U redu,nije bilo lepo što sam te tako ispalila ali nije bilo lepo ni što si me zvao ' Debela Nina' . Evo,sad sam ti se izvinila posle toliko godina. Možemo li sad da nastavimo svoje živote? - upitala sam dok me je on zamišljeno posmatrao.

- Ti stvarno ne razumeš o čemu ja pričam? Ti nisi bezbedna. Ako sad odeš u svoj stan,nećeš ući u njega. I ne samo to,on je sigurno tamo, Brka Pub. On te čeka. On te sad smatra svojim vlasništvom. Da li ti možeš da se izboriš sa čovekom od pedeset godina? Trudna si,misli na svoje dete. - rekao je on a niz moj obraz je skliznula suza.

- Zašto bi ti hteo meni da pomogneš i da me oženiš kad znaš da nosim tuđe dete? Koliko znam imućan si,živiš ovde sam,tvoji imaju firme. Mogao bi da nađeš devojku, da imaš decu. Kako su te nekad jurile po školi,sigurno te jure i sad. - završila sam ja,a on je gledao negde zamišljeno.

- Lukiću,jesi li ti mene uopšte čuo? - upitala sam ja i mahnula mu pred očima.

- Čuo sam te ali ne mogu da ti odgovorim. - rekao je on.

- Zašto? - upitala sam.

- Jednostavno ne mogu. - rekao je on.

- Dobro,ja sad idem,pa šta bude. Žao mi je što sam poslušala Aleksu i došla ovamo. Sad bih bila kod kuće i odmarala se. - rekla sam,ustala sa stolice i otvorila vrata kako bih izašla.

- Ne mogu. Ne mogu da imam decu. - rekao je on na šta sam se okrenula. U njegovom tamnom oku blistala je jedna suza.

- To ne mora biti istina,mlad si. Ne treba tek tako da odustaneš. Uostalom,osoba koja te voli će to prihvatiti. - rekla sam malo tiše ali znam da je čuo.

- Zašto ne prihvatiš moju ponudu? - pitao je on.