To veče sam prespavala u svojoj devojačkoj sobi u stanu svojih roditelja. Zapravo,ne znam koliko sam spavala,više sam razmišljala o svemu što mi se desilo.
Sledećeg jutra sam ustala rano,doručkovala i rešila da odem da se prošetam.
- Seko, gde ideš? - pitala je Kalina kad je videla da se spremam.
- Idem malo da prošetam,treba mi šetnja. - rekla sam.
- Hoću i ja da idem. - u sobu je uletela Nađa.
- Nađice,jesi li ti to stajala kod vrata i slušala šta nas dve pričamo? - upitala sam.
- Nee,samo sam se igrala i čula da negde ideš pa hoću i ja,dosadno mi je. Mama i tata nisu tu, Fića i Noa spavaju. Šta onda da radi jedna normalna devojčica? - izdeklamova ona,na šta se nas dve nasmejasmo.
- Dobro,idi se obuci pa idemo. - rekla sam,a ona je već otrčala.
Kad smo izašle iz zgrade,primetila sam crni džip.
- Dobro jutro lepotice. - začula sam Lazarov glas.
Prvo sam pokušala da ga ignorišem. Zašto mi dolazi pred zgradu i pravi mi zasedu? Hajde, Kalina je odrasla,šta da kažem Nađi? Samo sam pošla u drugom smeru.
- Hej Nina. - ponovo sam začula njegov glas.
- Mislim da onaj dečko u crnom džipu zove tebe. - rekla je Nađa.
Nisam ništa odgovorila samo smo nastavile da šetamo. Osetila sam nečiju ruku na svom ramenu.
- Ti stvarno ne čuješ ili se praviš? - upitao je on.
- E ćao Lazare,otkud ti? - upitala sam uz kiseo izraz lica.
- Evo došao da te vodim na jedan doručak. - rekao je on.
- Hvala ti ali već sam jela. - rekla sam.
- Dobro,hoćeš onda da idemo kod doktora da vidimo kako nam je bebica. - upitao je on.
Kalina i Nađa su me zbunjeno gledale.
- Da li si ti mojoj seki poklonio ovaj prsten? - upitala je Nađa.
- Jesam. - odgovori Lazar.
- A zašto? - upita Nađa ponovo.
- Zato što je lepa devojka i treba da ima lep prsten. - pokušao je Lazar da složi neku priču ali ga je naša mala brbljivica očigledno zbunila.
- Zašto taj prsten nisi dao svojoj devojci? - nastavila je Nađa.
- Nina je moja devojka. - odgovori Lazar na šta Nađa izbeči oči.
- Znaš šta Lazare? Ti si zgodan i voziš tog džipa,evo ja da sam starija,bila bih sa tobom ali nije lepo da lažeš. Ninin momak je Srđan i imaće bebu. - nastavila je Nađa po svom.
Ne verujem da joj je uzeo za zlo,ona je dete ali bilo mi je neprijatno što mu je rekla da laže. Tu sam se umešala.
- Slušaj Nale da ti seka kaže,ti si već velika devojčica. Ja jesam bila sa Srđanom od kako si se ti rodila i zato si rekla sve to ali nije lepo reći starijem da laže. Srđan i ja smo se posvađali i nismo više zajedno. On više neće biti u našim životima. I da,ovaj prsten mi je dao Lazar zato što ću da budem njegova žena. - objasnila sam Nađi koliko sam moga.
- E sad kad znamo ko je kome i zašto dao prsten,gde idete dame? - pitao je Lazar.
- Nigde posebno,čisto da se prošetam. - rekla sam.
- Kad ćeš ići kod doktora? - pitao je on.
- Ne znam,nisam još zakazala. - rekla sam.
- Hajde idemo odmah sad. - rekao je on.
- Ti nisi čuo da kod doktora mozda treba da se zakaže? - upitala sam kroz osmeh.
- Znam zašto to govorim. Moja kumica je ginekolog. Idemo kod nje. - rekao je on.
- Neću,ja idem samo kod ginekologa gde ide moja mama. - rekla sam i napućila usne kao mala devojčica na šta se on nasmejao.
- Nina,ne budi tvrdoglava,idi čisto na pregled,kasnije ćeš ići kod mamine doktorke. - rekla je Kalina.
- Lepo ti kaže sestra. Izvini,zaboravio sam kako se zoveš? - upitao je Lazar.
- Kalina. - odgovori ona.
- Dobro,idemo. - rekla sam ja pa smo pošli prema autu.
- Sestra ti je veoma opasna. - rekao je Lazar.
- Kalina? Nije,čini ti se. - odgovorila sam.
- Ne ona nego ona mala. - rekao je on.
- Pa to da,ipak je naša mama Zla Barbika. - rekla sam i nasmešila se a i on zajedno sa mnom.
ESTÁS LEYENDO
Istorija ljubavi: Izgubljena na kocki ▪︎završena ▪︎
RomanceNekada mislite da je jedna osoba savršena za vas. Mislite da je život konačno savršen i da je sve na svom mestu. I ta vaša zamisao traje određeno vreme. Za poverenje,ljubav,dom,porodicu trebalo je mnogo vremena. Ipak,sve to građeno godinama može nes...