HIS/Andrej Kramarić

21

Marina Lovren

Probudila me užasna glavobolja,ustala sam se i otišla u kupaonu. Otuširala sam se i obukla te oprala zube i izašla,ponovno smo u Podgajcima? Ne sjećam se ničega,uzela sam mobitel i vidjela da je tek 4:30 a ja sam već obučena

"Šta je meni ovo trebalo?"-samu sebe sam upitala kad sam si natočila vode u čašu

"Zašto si budna?"-upitao me Domagoj i uzeo vodu

"Probudila me glavobolja a nisam ni znala da je tak rano"

"Ja odo spavat a preporučio bi i tebi jer vani je mećava i puše ko ludo"

I imao je pravo vani je zbilja mećava. Otišla sam nazad u sobu i legnula nazad do Andreja

"Zašto si ti budna ovako rano?"

"Ma bila sam žedna čak me ni glava ne boli toliko. Mislila sam prošetat al mećava to ne dopušta"

"Mećava? Odlično znači zaglavljeni smo ovdje"

"Izgleda,ajmo mi spavat"

Zaspala sam jedva nekako i probudila se nakon 3 sata

"Jebotee zima je"-i imao je pravo užasno je zima očito nitko nije očekivao ovakvu hladnoću već u 11 mjesecu

Sišli smo na doručak i svi su većinom bili smrznuti

"Hahahahaha ko sardine na suhom ste"-rekao je Zlatko kad nas je vidio sve stisnute i s dekama na doručku

"Pa šefe realno ko je očekivao ovakvu hladnoću već u 11 mjesecu?"

"Pa dobro nitko al dajte baš toliko nije zima"-aa ne nikako samo izađi i vidjet ćeš

Izašao je jer je očito bio i sam znatiželjan.

"Dejane? Mi šta ćemo mi s robom? Vani je -8 a mi smo praktički svi u kožnim jaknicama i duksama došli"

"Dobro pitanje Mar budemo nešto smislili"

"Djeco ne isplati se ić van. Promrzo sam,pod hitno nam treba toplija roba"

"Znamo ali kako možemo doć do robe kad smo i ovako zaglavljeni u prokletoj selendri."

"Ja vam nosim robu,zahvalite Zlatku inače bi se posmrzavali"-rekla je Sofija i ponosno ušla sam torbama u kuću

"I ja sad moram nosit njenu robu?"-upitala sam Ivanu i zakolutala očima

"Imam za svakoga i na svakoj torbi piše ime."

"Nemam više teka"

Ustala sam se od stola i krenula van

"Di ćeš? A roba?"-upitao me Zlatko i zaustavio

"Rađe ću se smrzavat nego obuć nešto njezino"

"I tako nemam tvoj broj"

"Još bolje"

Rekla sam i izašla van. Istina smrznut ću se u kožnoj jakni ali ko mi kriv.

"Ajme jesi ti Lovrenova sestra?"-upitala me cura mojih godina

"Jesam,a ti?"

"Ja sam Tanja,Tanja Lončarević. Šta radiš vani sama na ovoj hladnoći u kožnoj jaknici?"

"Marina. Došla sam sa repkom ali nas je zatekla mećava i svima je dostavljena roba osim meni."

"Ajde dođi sa mnom ja ću ti dat nešto svoje pa upalu pluća ćeš dobit"

"Ma nebi te zamarala"

"Kakvo zamaranje ja sam i tako trudna i više nikad neću stat u neku svoju robu. Ajde idemo"

Ušla sam s njom u kuću i dala mi je jedan cijeli kofer stvari. Cura je predivna osoba i danas bi to malo tko napravio

"Tanja hvala ti zbilja. Kako ti se mogu odužit?"

"Nikako,nemoj se prehladit"

"Kad se smiri vrijeme dođi do ville Ivan da te upoznam s bratom i ostatkom,može?"

"Marina ne trebaš"

"Trebam"

"Hahahaha ok ok."

"Vidimo se"

Nakon 15 minuta sam došla do ville i ušla

"Tu si? Di si bila?"

"Krenula sam šetat i srela curu mojih godina i rekla je da je ona trudna i da više nikad neće stat u svoju robu oa mi je dala. Nisam htjela al bila je uporna"

"Vau divna cura"

"Da. Šta si ti dobio?"

"Sutra mi dolazi poštom moja roba,nisam htjeo nosit ono što moja zaručnica nije dobila"

"Joj Andrej"

"Ništa Andrej. Nek prestane padat pa idemo van"

"Okiliii"