Noć Krvavog meseca u svetu vukova, dešavala se jednom u toku decenije. Tada bi se sve velike porodice sa svojim najstarijim naslednicima okupljale na dogovorenom mestu i organizovale nešto poput bala. Mladi bi plesali, dok bi njihovi najstariji međusobno pričali i ugovarali brakove. Taktički bi se spajale porodice radi kasnijeg napretka, ali i jačanja. Unapred se mislilo o potomcima koji bi nastali od spojenih parova. Kalkulisalo se i prepiralo o njihovim eventualnim sposobnostima i da li bi bili jači od svojih roditelja. Jer to je na kraju krajeva i bio cilj spajanja vukodlačkih naslednika. Da od jakih, nastanu još jači koji će moći poneti svu težinu prošlosti na svojim ramenima.
Pored naslednika porodice Bejker i Pajker, u balskoj dvorani tmurno sivih zidova, nalazili su se i Antonijevski, Lombardovi, Hantonijevi, Vudsonovi i Bridžintonovi. Najstarijih i najmoćnijih sedam vladarskih porodica među vukodlacima.
Elif Pajker je kružila dvoranom u lepršavoj, crnoj haljini, ne dopuštajući Noi Bejker da joj izađe iz vidnog polja.
,,Noa će doći sa svojim ocem", rekao joj je deka ranije tog dana. ,,Gledaće da ne napusti njegovo prisustvo jer unapred znaju da ćemo mi biti tamo. Nisu ludi da ne budu obazrivi. Tvoja prednost, Elif, je ta što oni ne znaju za tebe."
,,Kako da mu priđem, deko?", upitala je Elif po glavi ispitujući moguće scenarije koji bi joj išli na ruku. Ali ni jedan nije bio besprekoran jer ju je svaki dovodio u ćorskokak oko njenog porekla. U nekom trenutku, Noa bi je upitao za njeno prezime. Nije smela da se izloži opasnosti i kaže jedno od prisutnih jer bi se vrlo brzo otkrila njena laž.
Opreznim i laganim korakom, Elif je po malo svakim prođenim minutom smanjivala razdaljinu između nje i Noe. Posmatrala je sva lepa lica devojaka koje su boravile u njegovom prisustvu i videla je da mu dosada ne napušta lice što joj je išlo u prilog. Biće otvoren za svaki vid zabave koji mu bude predložila. Preostalo je samo da dođe do njega.
Iskoristila je trenutak nepažnje jednog od konobara i podmetnula mu nogu, na šta se ovaj sapleo, prosuvši vino po Noinoj snežno beloj košulji. Vrisnuo je od besa, na šta su mu se oči zacaklele crveno. Elif mu je brzo prišla, iz tašnice vadeći maramicu.
,,Oprostite, lorde, na mojoj nespretnosti", drhtavim glasom je rekla, pružajući ruke ka njemu. ,,Dozvolite mi."
,,Nisi ti kriva", procedio je kroz zube, pogledom streljajući konobara.
,,Da ga nisam saplela..."
Noa je podigao ruku, prekinuvši je u sred rečenice. ,,Stvarno je u redu. Ne bih imao srca da se naljutim na tako lepu devojku."
Osetila je njegov ispitivački pogled na sebi. Interesovanje za njom mu je raslo.
,,Ljubazni ste, lorde."
,,Moglu li znati tvoje ime?", zavodnički je upitao, nasmejavši se.
,,Elif, lorde. Elif Triston."
,,Triston?", upitao je podignutih obrva i sa sumnjom na licu. ,,Tako se prezivala moja majka pre nego se udala za oca."
YOU ARE READING
š„ Kā¢Rā¢Vā¢Nā¢A Oā¢Sā¢Vā¢Eā¢Tā¢A
WerewolfU jednoj letnjoj noÄi, Elifinih sedam godina preokrenulo se za 180 stepeni. Njen stariji brat, Rafael, nije se vratio kuÄi. Deka joj je sutra ujutru rekao da su joj brata oduzeli ista ona ÄudoviÅ”ta koja su godinama pre naterala njenu baku da pogne g...
