Dva pogleda ljubavi // Pauzirana

4.

Danin nam je pripremio odličan doručak. Rekao je da večeras idemo na zabavu, tačnije proslavu//svadbu našeg prijatelja iz djetinjstva. Više je to sadašnji Daninov prijatelj, ali eto, vjerovatno je rekao to da se ja ne bih bunila oko toga.

Odlučila sam da obučem kratku zlatno-šljokičastu haljinu i štikle sa srednjom petom. Nisam baš najspretnija u njima.

Tokom dana smo išli na ručak u restoran u centru grada. Malo smo prošetali i bili na kafi sa Daninovim društvom. On ima društveniji život od mene, mislim da ste primijetili.

6 sati je i počelo je spremanje. Nisam se mnogo našminkala, mislim da je moja haljina dovoljno upadljiva. Krenuli smo Daninovim autom.

"Jedva sam te prepoznao.." - rekao je Miloš, njegova je svadba večeras..

Započeli smo priču i brzo sam se uklopila. Ipak se kroz maglu sjećam Miloša, a njegova buduća supruga je prelijepa. Stvarno izgleda "milo" i baš ostavlja dobar utisak.

"Miaa?" - dobro poznati glas je izgovorio moje ime, odmah sam se okrenula.

"Dobro večer." - rekla sam i pravila se da nisam iznenađena, a jesam. Šta li Demir radi tu?

"Odakle ti ovdje?" - yes.. Prvi je pitao.

"Došla sam na svadbu sa bratom, poznanici i stari prijatelji. Ti?" - pitala sam.

"Paa, udaje se moja sestra." - uh, to nisam znala.

"Super, moram da idem." - rekla sam.

"Zašto bježiš?" - pitao je.

"Ne bježim, pogrešno si shvatio." - rekla sam i udaljila se od njega.

Znači ona umiljata djevojka je njegova sestra, ugh ne vjerujem.

"Uznemirena si?" - pitao me brat.

"Nisam braco, ne brini." - rekla sam.

Poslije zabave smo otišli kući. Poprilično kasno smo otišli, bilo je odlično. Zaspala sam čim sam se presvukla i skinula šminku.

Ujutro smo doručkovali i bili sa bratovim prijateljima. Oko 6h sam krenula na put za kuću.

Vožnja uz kapljice kiše na staklima uz muziku prija svima. Pregledala sam mejlove koje sam dobila dok sam bila kod brata, te ubrzo sam zaspala.

Ujutro sam otišla na posao, na vrijeme. Demira nisam vidjela dobra 24 sata, ii taman sam se ponadala, alii tu je.

"Mogu ući?" - pitao je.

"Zauzeta sam, možeš mejlom poslati šta želiš.." - rekla sam, a on je ušao i sjeo na fotelju nasuprot mene.

"Ne znam u čemu je problem, ti i ja smo dobar tandem. Odjednom ne želiš nikakvu komunikaciju sa mnom. Ne vidim problem." - rekao je.

"Nema nikakvog problema. Radim nešto, možeš li izaći, omezaš me." - rekla sam.

Poslije mijih riječi izašao je zalupivši vratima. Nisam ništa rekla što nije istina. Baš me ne zanima ta njegova želja za kontaktom. Uostalom, sreća postoji email.

Lucija je došla po neke papire, tačnije svoje stvari i neku papirologiju. Nisam znala da će doći.

"Hoćeš da idemo na kafu?" - pitala sam je.

"Može, Bebo." - rekla je.

Demir je ušao u kancelariju, pozdravio se s Lucijom.

"Čuo sam vaš plan za kafu, paa mogu li i ja s vama? Jedan džentlmen među dvije dame ne može da škodi." - rekao je Demir.

Prije mog odbijanja, Lucija je ushitreno prihvatila.. Ah, Luce moja...

Došli smo u obližnju kafeteriju, pored mene je sjeo Demir, a nasuprot nas Luce.

"Monoton život otkad me nema, kako čujem Bebo." - rekla je Lucija.

"Ma nee, tek je sedmica prošla. A i šarenilo je." - rekla sam.

"Beba i monoton život? Haa?" - rekao je Demir iznenađeno.

"Da, naša Mia je zatvorenik stana. Tačnije, tokom radnog tjedna." - rekla je Luce.

"Pah, ono što sam vidio oko nje u subotu, ne čini mi se monotono." - rekao je, a ja sam ga udarila nogom ispod stola. Na njegovom licu se pojavio smješak.

"Subotu?" - pitala je Luce.

"Mah, išla sam sa Daninom na svadbu jednu, ispostavilo se da je to Demirova sestra." - rekla sam.

"Aham..." - rekla je Luce. Nastavilo smo priču. U jednom trenutku Demirova ruka se našla na mojoj nozi. Ugh, otkinut ću mu je. Pogledala sam ga s takvim bijesom.. Nastavila sam se smješkati i pričati sa Lucijom kao da se ništa ne dešava. Ne bih baš da izazovem scenu usred kafića.

"Možda bismo trebali krenuti?" - rekla sam.

"Mogli smo još ostati, šta misliš Bebo?" - rekao je Demir i napokon sam svojim rukama uspjela skloniti njegove.

"Imam posla." - rekla sam..

Pozdravila sam se s Lucijom i put do kancelarije je bio duži nego inače. Šutili smo, i on, i ja. Kada sam ušla u kancelariju, s vrata mi je rekao "Da ti nije prijalo, šamar bi mi opalila ondje. Tako da, laži sama sebe." - rekao je, namignuo i sa šarmom zatvorio vrata.