POGLAVLJE 4

380 27 2
                                    

Taj dan se pevalo i igralo, a onaj koji je mogao da jede, jeo. Naravno ja sam sve te tri operacije radila. Stefan je pričao sa mojim tečom i nekim likovima, koje ni ne znam.

Iskrena da budem, buljila sam u mog tako reći "dečka". Sa svima je popričao, odovarao na pitanja, zasmejavao mene i ostale. Stefan je uvek bio takav, svudem se uklapao. Da ga stave u kavez sa lavovima, on bi se tu uklopio i postao alfa mužijak kod njih. Takav je on.

Gledala sam u njegov profil jako dugo, sve dok me neko nije bubnuo laktom u bubrege. Ala me je zabolio taj udarac. Okrenem se da tom nekom najebem majke, kad ono tetka. Gde njoj da to uradim. Moj otac i ona su brat i sestra, a ja sam volela svoju babu Verku, volela sam i ja babu Sretenku, ali ona je bila zaguljen čovek. Baba Verka je uvek bila bolja.

-Tetka bre. Što me tako udari?-

-Nisam ja namerno dušo, ali morala sam skrenuti pažnju na sebe. Samo buljiš u tog svog dečka i mene neprimećuješ.-

-Ma jesi li se ti to tetka osetila zapostavljeno?-

-Vala jesam, ali to nije bitno.-

-Pa šta je bitno?-

-Zašto mi nisi rekla da si u vezi sa tim slatkišom?- znala sam da će to da me pita.

-Pa...... ja......... nije nikada bilo pravo vreme.-

-Kako to?-

-Mislila sam da ga nećete prihvatiti, mislim znam koliko su moji i Stefanovi roditelji svadjali. Mislila sam da nije lepo odmah da vam kažem.- lažem ja za sve pare, a ne znam ni šta lažem.

-Pa si to mislila na Valentinovo?- pita zajadljivo

-Ne! Mislim nisam znala šta dalje, Stefan je želeo da idemo zajedno i da napokon svi saznate.-

-Dušo, tvoji roditelji bi bili ponosni na tebe.- odjednom kaže

-Kako?-

-Da su živi i da vide kako im je kćerka srećna i zaljubljena, bili bi najsrećniji roditelji na svetu.-

-Hoćeš da kažeš da bi odobrili?- pitam

-Da, odobrili bi. Oni su samo želeli da ti budeš sretna, pa makar to bio i sam vrag ili Stefan.-

-Hej. Zašto plačeš?- najednom se Stefan pored mene stvori

-Ma onako.-

-Poznajem te odlično Dijana. Reci mi.- zahteva

-Setila sam se nečega.-

-Svojih roditelja?- klimnem

Na moje iznanadjenje on me zagrli. Pustila sam još par suza i onda se odvojila od njega.

-Umorna sam.-

-Idem da dovezem auto. Ostani ovde, odmah se vraćam.- samo klimnem, on ode.

-Taj dečko je tako zaljubljen u tebe.-

-Šta?-

-Nemoj da me tako gledaš, vidi se.-

-Hvala ti tetka.- zagrlim je

-I ja tebe dušo- uzvrati zagrljaj

-Dijana- okrenem se prema Stefanu -Idemo?- pita, a ja klimnem

-Da mi je čuvaš.-

-Hoću.-

-Obećaj.-

-Obećavam- pogledam ga

Ne znam zašto joj je to obećao, kod moje tetke je obećanje svetinja, a on joj je samo tako obećao, iako je znao u kakvoj smo situaciji.

DEČKO ZA VALENTINOVOWhere stories live. Discover now