DEČKO ZA VALENTINOVO

POGLAVLJE 3

Gledam u plafon moje sobe i čekam neko prosvetljenje. Ali njega nema. Ni sama ne znam zašto ovo sve radim, mislim želim ja da se otarasim familije, na duži period, ali to je ne moguće. Nisam ja neko ko je sposoban da manipuliše. Nikad nisam ni bila.

Izdahnem i sklopim oči, samo da preživim sutrašnji dan i biće sve ok.

*****************

Silazim ispred zgrade gde me čeka Stefan.

-Hej-

-Hej i tebi.- poljubi me u obraz

-Da li si spremna.-

-Koliko mogu.- uhvati me za ramena

-Hej, biće sve ok. Mislim ja sam uz tebe i nemoj ništa da brineš.-

-Hvala ti.- zagrlim ga. Ostala sam previše dugo u njegovom zagrljaju da sam čula prolaznike kako šapuću da smo lep par i da se mnogo volimo.

Čak sam i osetila kako se je Stefan nasmijao u moju kosu. Sto posto je čuo. Polako smo se odvojili jedno od drugog. Zaista mi je bilo lepo u njegovom zagrljaju i previše. Toliko mi je bilo lepo da sam osetila hladnoću posle toga, i to ne onu hladnoću koja je uobičajna za Februar. Osetila sam onu drugu hladnoću, emocijalnu.

-Idemo?- pita, samo klimnem, nisam sigurna ni da li mogu da govorim.

Vožnja je protekla zapanjujuće mirno. Mislim ja sam sposobna da pričam dvesta na sat i da ne zaklapam, a sada ćutim. Devojka koja ne zaklapa, ćuti.

Sigli smo u Vranje, a u Vranje nema laganje, kako je to moja baba Sretenka znala da kaže. Ja ću sada celu familiju da slažem, ali nisam ja kriva oni si. Oni su krivi, zato što su me naterali na ovakav poduhvat.

-Uskoro smo blizu tvojoj porodičnoj kući.- trgne me Stefanov glas

-Odavno to nije porodična kuća.- znao je šta sam htela reći. Ništa nije rekao, iako je znao i zahvalana sam.

*************

-Dijana, dušo tetkina. Kako si mi?- prilazi mi tetka Bosiljka

-Odlično sam tetka. Kako si mi ti?-

-Odlično dušo.-

-Vidi se.-

-Znam. A ko je ovo?- pita

-Zar me ne prepoznajete tetka Bosiljka.-

-Ček ček, samo da se setim. Da nisi ti Stefan, Jelenin i Mihajlov sin jedinac.- udari tetka u centar, što bi se reklo

-Baš taj.- nasmeši joj se

-Uh bre, ala si se proljepšao, da si se ofarbao u neku drugu boju ili stavio neka druga sočiva, ja te materemi moje ne bi prepoznala.-

-Ja se nikada ne menjam.-

-Isti otac-frknu tetka

-Nego odakle vas dvoje zajedno?- pita ona

Tri..... dva........ jedan

-Ja sam joj dečko.- izgovori to sa takvom lakoćom

Pogledam u tetku, a ona nas gleda kao da smo sa Marsa pali. Sad još da sačekam da se sruši na ovu zemlju. Umesto da padne ona se široko osmehne i počne da viče "Muštuluk". Trgla sam se na njen glas.

Cela familija je buljila u nas, a onda krenula da nam čestita i da nas pita kada će svadba.