Ljubavnici

Ti i ja, ti i ja smo kako ono kažu ljubavnici...

Ti i ja postojimo, ali mi ne postojimo...

Ti i ja, jedan pored drugog u istu rečenicu stajemo ali nikad zajedno, nikad kao mi...

Ti i ja, ti i ja ćemo zauvek ostati samo blede sene od dvoje ljudi kakvi smo mogli biti...

Ti i ja, bi bili ti ljudi puni zivota, puni nade, puni ljubavi samo da si imao snage da skupiš hrabrosti...

Ti i ja, ti i ja se ne bi gledali oči u oči svako sa svoje strane dok pod ruku drži nekog drugog, nekog svog a mi smo mogli biti svoji, oni pravi da si samo rekao jednu rec, jedna rec bi bila dovoljna...

Ti i ja, smo mogli biti ono dvoje staraca koji sede na klupi i hrane golubove, znaš ih viđamo ih stalno u praku, da u onom parku pored kog se rastajemo, pored kog mi nestajemo i ostaješ samo ti i samo ja...

I ti i ja pored tog parka prolazimo samo ti na jednu stranu a ja na drugu stranu, jer ti i ja nemamo zajedničku stranu života, a mogli smo je imati sam Bog zna...

Ti i ja, ti i ja ćemo zauvek ostati dvoje stranaca koji kada ostanu sami postanu jedno drugom najbliži...

Ti i ja ćemo zauvek ostati ne ispričana priča jer znaš kada bi je ispričali stideli bi se zato što smo ti i ja samo ljubavnici i nista vise...