DIJAMANTI💎

prolog

-vas potpis gospodice.

Nagnem se pa ostavim svoj potpis.

-proglasavam vas muzem i zenom.

Razvucem osmeh. Okrenem se ka svom muzu. On je moj muz zar ne?

-draga.

Osmehnem se pa mu poklonim svoj nezan poljubac.

Ne ovo nije istina.
Ne mi se ne volimo.
Vencali smo se u crkvi.
Zasto?
Radi slatke osvete.

-kakva si ti to zena!

Okrenem se ka vrstima. Da to je covek zbog koga ovo radim.

-od pre minut udata.

Nacisto sam zlo nema tu rasprave.

-a ti? Kako mozes! Izdali ste me! Oboje!

-meni se ona dopada.

-dopada ti se moja verenica! Mi smo priljatelji! Kako mozes tako!

Vikor je slegno ramenima.

-vidis da moze.

Uhvatim ga za ruku pa izadjemo iz crkve. Usput i prodjem gospodina izdatog. Mog bivseg verenika roberta.
Zasto bivsi?
Zato sto je to zasluzio.

Njegov drug me je ozenio? Nije mu drug on mu je komsija.
A to sto je on bio dobrocudan i pomogao mi niko mu nije kriv.

Sta je to tolko slatko kod osvete?
Izrazi lica ljudi koji to nisu ocekivali od vas.

Moj bivsi verenik je bio u vezi sa mojom sestro 4 godine. Ostavio nju da bi bio samom.
Ja to nisam znala. Do sada.

-ides?

Osmehnem se. Dopada mi se ovaj muskarac. Vise od bilo kog ikada.

-da li bio ljubazan i pojeo dezert samom u cast nase posete.

Izmami mi odmeh kada se nasmesi neodoljivo.

-naravno.

Seli smo u njegov skupocen auto. Uz tisinu smo se dovezli do restorane gde smo isplsnirali ceo nas osvetnicki plan.

-izvoli.

Volim sto ima menire. Ah prosto se zaljunim u karakter nekoga ko postuje slabije od sebe. Usput voli dame. Ja sam dama.

Seli smo za jedan sto. Smesno je sto sam se udala u seksi kracoj beloj haljini.

-sta zelis jesti.

Preslistam meni.

-moze ovaj.

Pokazem na kolac sa sumskim vocem.

Pristojno je pozvao konobara. Narucio za oboje belo vino. I kolace.

-znam da je suludo ali nedostaja ces mi malo.

Posramim se njegovih reci.

-nije suludo. Da mi se ne dopadas nikada se ne bih udala za tebe.

-znam.

-dogovor je dokovor Gospodine Nilss.

-slazem se sa tobom.

Dogovor je da se nadjemo za 2 godine i pokusamo. Ako ne uspe da se razidjemo.

-obecaj mi da me neces brukati i spavati sa drugim zenama.

-imas moju rec. Isto vazi i za tebe.

-obecavam.

Obradujem se kada ugledam svoj kolac. Moja jedins mana u zivotu je sto ne mogu da odolim i ne pojedem nesto slatko u jednom danu.

-zaista toliko volis slatko?

-nazalost da.

-nazalost?

-da nazalost jer cu jednom saznati ds imsm secernu bolest.

-hm..zanimljivo.
Kada imas let?

-za pola sata. Ti?

-za 20 minuta.

-zasto smo smislila tako dobar plan?

-zato sto smo genilsjni.

Nasmejem se.
Vikor nilss. Je muskarac crne kose kao nafta. Bledog tena. Ociju boje samog kestena. Tanjih izduzenih kapaka koje ga cine prelepim. Dugih crnih trepavica. Jake vilice i privlacnik usana.
Viktor nilss je imao isto godins kao i ja. 24.
Samo njegovs gradja je bila dosta sira od moje. Njegov beo vrst. Da njegov vrat je nesto sto bi rado ljubila.

-zasto me gledas tako?

-upijam sve da ne bih zaboravila slucajno.

Jedino se kajem sto nisam imala seks sa njim. On izgleda previse pozeljno.

-neces me zaboraviti zvacu te.

-sigurno?

-kakav bi ja to bio suprug ako ne zovem svoju zenu?

Glumi uvredjenost. Ah tako je sladak.

-verujem los.

Pogledam na moj zlatni rucni sat.

-mislim da nam je vreme ds podjemo.

Klimne mi glsvom pa pozove konobara.

On ide na jedan kraj sveta ja na drugi.

Zasto?

Zato sto sada nismo u mugucnosti biti zajedno i ako bih to volela isto koliko i on.
On ima svoju karijeru ja svoju. Rok nam je tih 2 godine da sredimo nase unistene zivote.
Obecali smo se jednom drugom za ceo zivot.
Jednostavno mi telo bridi od toga koliko je ocigledno da je on to. To nesto sto cu voleti vise od zlata svuda po mom telu.

Osetim nemir u dno stomaka kada mi uhvati ruku. Ne umem sakriti osmeh koji se siri mojim licem.

Ja biram da budem srecna.

On bira da bude srecan.

I to je prosto ko pasulj.

Ali da bi ostali srecni moramo nesto zrtvovati.

Stali smo na aerodrom. Zaustavim do sebe moj srebrni kofer. I putnicku tornu. On nosi isto to.

Pogledam ga u te ostre kestenaste oci. Ovaj muskarac nije ravnodusan.

-vidimo se.

Nasmesim se njegovim recima.

-mislim da se to ne govori zeni kada odlazis.

Bocnem ga.

Odahne.
Nagne se ka mom licu. Stvar je u tome sto ga se ovaj mali grad bojim. Ali ne i ja. Smejacu mu se u facu makar me i ubio.

-volim te draga.

-znam duso.

Vidi se nezadovoljstvo na njegovim licem.

-i ja tebe volim.

Koliko god ovo zvucalo jadno u mojoj glsvi znals sam duboko u sebi da oboje govorimo istinu.
Ponosno cekam da me poljubi.

-neces otici dok ne dobijes zar ne?

Zna me odlicno.

-ni mrtva.

Cimnem se kada osetim dlan na dno mog struka. Pogura me napred. Nase usne su se spojile. Njegove usne su moje samo moje.
Kako je to divno znati.

Uzdahnem glasno njegov miris kada se odvoji.

-vidimo se.

Ovaj put ja budem ta koja ga pozdavi. Uzmem svoj kofer pa se zaoputim belom svetu.
Mom novom zivotu. Bez vikora nilssa u njemu.
A jebiga uvek nesto moramo dati da bi dobili.

Iskreno se nadam da ce mi se ovo isplatiti.

Cao narode. Jos jedna prica od mene. Nadam se da cete uzivati isto koliko sam ja dok sam je pisala.