DIJAMANTI💎

15 part

Vikor*

Noc odmice. Ja ne mogu da spavam. Zapravo ne da mi se.
Prstima miluje ledja od irene. Spava na meni ko da sutra ne postoji.

Neka muzika svira na radiju ima pola pet izjutra. Sa osmehom je posmatra.
Nikada zaista nikada se nisam ovoliko smejao.
Ona to vuce iz mene. Da se smejem da je volim onako kako ona to zeli.
A meni iz nepoznatog razloga godi. Godi mi da joj ispunjavam tu zamisao.

Koliko god se trudio da ostanem pribran ne ide mi. Znaci mi. I to jako puno.
I to nije samo rec. To je teska istina.
Nikada nisam mislio da cu voleti nekog kao sto je ona.

Ali samo bog mi je svedok koliko zaista ne mogu bez ovog stvorenja.
Znam da ne postoji niko ko ce mi biti bitniji.
Zapravo mozda mi budu bila bitija samo male kopije koje nameravam da stvorim.

Ne moze covek znati dok ne iskusa.
Sada za mene ne postoji niko.

Izvucem knjigu koju citam.

Da citam ali su mi misli na drugu stranu.
Pustim da mi isklizi niz prste. Pokusam da spavam ali ne mogu.
Ne ide mi se u glupi london.

Ne ostavlja mi se ni tren.

Sacekam da svane 7. Porucim kafu.
Odlucim da odgledam neku emisiju sa slusalicama da se ne probudi.

Devojka koja ostavi kafu mi se nasmesi krene nesto da kaze ali podignem ruku.
Konacno svati da treba samo da ode. Frkne i ode.
Da sam teo sobaricu ne bih ozenijo zenu sa dijamantima. Svasta.

Pijem kafu gledam emisiju i drzim irenu. Koja odluci da se prevrne po meni.

-dobro jutro.

Pocne da me ljubi po celom licu.

-boze..irena?

Gurne glavu izmedju mog vrsta.

-pokri me.

Povucem pokrivac.

-dobro jutro i tebi. Ceka te kafa.

-mhmmm osecam taj miris kafe.

Skonim njenu crvenu kosu.

-danas se vracamo kuci.

-da. Kada?

-u 12.

-mozemo li jesti lubenicu?

-mozemo jesti sta god zelis.

Podigne se. Gleda u mene ceo minut. Pa se skoni. Uzme svoju kafu i krene na balkon.

-odeca irena.

-a da.

Zatvori vrata iz kojih krene da izadje.
Uzme neku skoro providnu haljinu. To nije haljina to je spavacica.
U kojoj izadje na balkon.

Da nije udata za mene mozda bi se i bunio. Ali zasto praviti raspravu kada ne moram.

Uzmem danasnje novine.

-treba da se pakujemo.

-a da prvo popijes tu kafu?

-o..mogla bi.

Vraca se u krevet. Uzima daninjac i pusta neku muziku.

-nadam se da ti ne smeta jer i da ti sneta nije me briga.

Iskrezi se. Okrene glavi i nastavi da se mrda u krevetu.

-ne smeta mi.

Ignorise me.
Zevnem ustanem u krenem da se oblacim.