Kad si reko da me voliš

17.deo

Volim te. Retko kome to kažem. Osecam da moras bas cvrsto biti vezan za nekoga da bi mu rekao da ga voliš. Uvek sam imala problema sa iskazivanjem svoje ljubavi. Ali sad je to drugačije. Zaljubila sam se i ovaj me dečko za 15tak dana što sam ovde okrenuo za 360°. Posle 3 dana veze rekli smo jedno drugom da se volimo i te reči su dosle iz srca veoma iskreno. Zahvalna sam mu sto me je promenio i sto me vise nije strah da iskažem svoju ljubav.

Nakon ove lude vožnje odlučili smo da odemo u mek da jedemo.
"Mi upravo idemo na dupli dejt." Kaze Tina.
"Pa vec smo u vezi." Kaze Nikola.
"Nikola ne nerviraj me. Posto ni ti ni Vuk nas niste odveli na dejtove sad bi mogli." Nervozno kaže jer je u PMS-u.
"Izvini ljubavi evo sad idemo da jedeš." Kaze joj a on skoci i pocne da ga ljubi.
"Jebote kako menja raspoloženja."kaze Vuk začuđeno.
"To smo mi žene."

Došli smo sa Nikolom u mek i sada gledamo sta cemo da naručimo. To jest mi smo odlučili ali Tini se jede sve pa razmislja sta ce od svega. Sa jedne strane sedimo Vuk i ja dok su ovo dvoje prekoputa nas. Neobavezno smo razgovarali dok me je Vuk češkao po butini. Tina i Nikola su otišli da uzmu hranu. Spustila sam glavu na Vukovo rame i gledala kako svojim prstima šara po mojoj nozi. Prvo je nacrtao srce a onda je počeo da piše slova. Napisao je Plavušice. Do skoro me je taj nadimak jako nervirao. Mrzila sam kad devojke okarakterisu na osnovu boje kose. Ali sada ovaj nadimak ne bih menjala jer ga on koristi na sladak način. Nasmejem se na ovo što je napisao pa ja napišem Kretenu. A on se osmehne i okrene moju glavu ka sebi i poljubi me.
"Opa opa. Ko da nema nikoga oko vas, Nikola sto mi nismo ovako romantični."
"Jesmo nego ti primecujes samo druge parove."
"Ti baš želiš da se posvađamo." Počnu da se prepiru, dok im mi umiremo od smeha.
"Shvatate li da se vi zbog gluposti svađate. Zbog toga sto se ja i Maša ljubimo. Niste normalni."
"Polako bajno je prvu nedelju veze posle počen svađa oko svega."
"Jel ti to oćeš da kažeš da ja započinjem svađe?"
"Nisam to rekao."
"Ali si mislio."
"Tino smiri se. Izašli smo da uživamo." Kažem joj.

Za razliku od onih malih prepirki na početku sada ocemo da umremo od smeha. Mnogo sam srecna. Jedem i nije me briga ocu li se umusaviti, uflekati. Bitno mi je da sam pored svojih omiljenih ljudi. Pridružili su nam se i Relja i Mateja. Malo su u početku bili ljuti jer im je Tina rekla da je ovo sad trodupli dejt, pa su se oni uvredili jer nisu pederi. Hteli su da odu pa je Tina trčala da im se izvini. Ne želim da ovaj osecaj u mom telu prestane. Samo od jednog pogleda mogu da zadrhtim i da mi želudac zaigra. Tina i ja smo uvek maštale kako ce naši momci biti drugari i da cemo uvek biti u istom drustvu i evo sad se to ispunilo. Sedim sa svojim dečkom, najboljom drugaricom i prijateljima za celi život. I ako sedimo u meku jedemo hamburgere ovaj trenutak ne bih zamenila ni za jedanu skupu večeru u restoranu. Nakon jela odlučili smo malo da prosetamo. Oni su isli malo ispred nas dok smo ja i Vuk lagano setali.
"Zasto si ti izabrao bas mene za svoju devojku?" Pitam ga.
"Mene ne privlače osobe koje svako može da ima. A ti si od početka bila tako nedostižna."
"A da se sad pojavi neka druga, bolja. Ili da se ponovo rodis da li bi izabrao mene za devojku?"
"I dalje bih izabrao tebe. U hiljadu života, u hailjadu svjetova, u bilo kojoj verziji stvarnosti, pronašao bih te i izabrao tebe."
"A sto me pitas sve ovo?"
"Pa ne znam. Ti si tako predobar prema meni i čudno mi je da neko može da me voli."
"Nemoj da ti bude čudno. Ja sam presrećan sto takva devojka voli mene."
"Ljudi ajmo na ringišpil." Vikne Relja. A mi kao mala deca svi se složimom. Uvek sam bila dete koje roditelji tjeraju po ringispilu jer ne zelim kuci. Isla sam na svaku moguću vožnju od malih ljuljaški, autića do velikih kamikaza. Odlucili smo da idemo peške jer bio blizu.

Kada sam stigla oduševila sam se. Kao da smo u drugom gradu. Ringišpil je mnogo veći nego oni sto dolaze u Čačak. A jos bolje je sto je mrak pa nema dece već su sve naši vršnjaci. Prvo smo odlučili da odemo na autiće. U jednom autu smo bile Tina i ja, u drugom Vuk i Nikola a u trećem Mateja i Relja. Bio je ogroman red za autiće ali naravno ne bi mi bili mi a da ne preskočimo red zbog čega se dosta njih pobunilo. Ubacili smo zeton u isto vreme pa krenuli. Udarali smo jedni u druge što jače. Ja sam vozila dok je Tina pored mene umirala od smeha. Mislim da smo tako ozbiljno shvatili ovu vožnju da ne pazimo koga i kako udaramo. Mislim da cu kad dođem kući biti cela od modrica. Jer taman izbegnem jedan sudar dođe do drugog. Ali me jako nerviraju neka dva momka koja ne prestaju da prate mene i tinu. Samo idu za nama i udaraju nas. To su primetili Vuk i Nikola pa su prisli i udarili ih tako jako da zamalo nisu ispali iz kola.
"Alo jesi normalan." Kaze jedan dečko kad ih Vuk udari.
"To treba ja tebe da pitam. Što pratite ove devojke."
"Ajde makni se ne udaramo tebe pusti devojke na miru."
"Slusaj me nemoj vise da ste im prisli."
"A ko si im ti pa ih braniš."
"Ja sam njen momak." Kaze Vuk i pokaze.na mene. "A ja njen." Kaze Nikola.
"Znas dečko sve sto je zauzeto može biti oduzeto."
"Nemoj da ti oduzmem mogucnost da hodas." Kaze Vuk i krene prema njemu. A ja izađem iz autica i stanem ispred Vuka.
"Vuče pusti kretena."
"Je li to neces zbog devojke da me udariš." Počne ovaj decko da ga provocira.
"Dečko odjebi."
"Vidim plavušica ima dug jezik."
"Umukni više." Kaze Vuk i udaru ga boksom u glavu. Mislim da ovaj nije očekivao. Ali mu je krenula krv iz nosa.
"Da ti kaze plavušica nesta. Sledeci put pazi se sa kim se kačiš možda naiđes opet na nekog boksera da ti slomi nos." Kažem mu sa osmehom pa odemo.

"Mislio sam da ces me kritikovati sto sam ga udario."
"Pa naravno da neću. Mi cemo da ubijemo celi svet zajedno. A ovakve kretene da naučimo pameti."
"Jesam ja tebi reko kolko te obožavam."
"Jesi ali neće škoditi ako ponoviš." Kažem mu a on pocne da se smeje pa me jako zagrli govoreci mi na uvo da me obožava.

Sada smo stali kod kruški da ih pucamo. Svi zelimo velikog medveda da osvojimo.
"Dajte meni ja sam muskarac." Kaže neki momak.
"Hahahaha ubij me ako ce pogoditi 3 kruške." Kazem a on me popreko pogleda. Znala sam da neće znati jer nije znao ni da drži pušku u rukama a ne sve da pogodi. Kao i sto sam pretpostavila promasio je pa sam se pobednički nasmejala.
"Dajte meni ja sam zensko." Kažem pa uzmem pusku sa sigurnosću. Ipak sam ja cerka jednog vojnika i sa puškom sam odrasla. Uzmem je i pogodim sve iz prve.
"Da li sam ja u vezi sa nekim snajperistom ili sta?" Pita Vuk.
"Pa ako treba bicu i snajperista."
"Mašo kako znas ovako da pucas?" Pita Relja.
"Tata mi je vojnik pa oduvek pucam."
"Kraljice mislio sam da se sprdaš kad si rekla da ces pucati."
"Vuče pazi se ako je prevariš ubice i tebe a i tu nesretnicu." Kaze Relja a mi se nasmejemo.
"Mislim da čak ne sme da mu padne na pamet da me prevari."
"Naravno da necu. Imam super zgodnu, pametnu, zanimljivu devojku koja voli pse, malu decu a uz to zna da puca. Sta mi treba više."

"E sad ko sme na kamikazu." Pitam dok stojimo ispred kako su nam rekli jedne od najvećih kamikaza u evropi. Najveća je u Beču.
"Uf ja ne znam." Kaze Tina.
"Ja idem pa ko oce samnom." Kazem.
"I ja." Složi se Vuk.
Idemo Vuk, Relja i Ja a Nikola, Mateja i Tina ne smeju.
"Slusaj Mašo ako ti se nesta desi ja cu se ubiti."
"Tino ne idem u rat nego na ringispil. I ne brini se neces me se tako lako otarasiti."
Penjemo se na kamikazu i sedamo. U meni je vec proradio adrenalin. Neki se navuku na drogu, alkohol ali ja sam navučena na taj osećaj adrenalina i obožavam da radim sve sto je opasno. Prvi je seo Relja ja u sredinu pa sa moje leve strane Vuk. Neki covek nam je stavio pojaseve pa smo se svo troje uhvatili za ruke. Počelo je odbrojavanje i samo odjednom odleteli smo u nebo. Na početku kada smo krenuli osetila sam strah ali sada kada smo gore vristimo i smejemo se. Vidim Tinu dole kako je prekrila oči, od straha ne sme da gleda.
"Volim sto si tako luda." Prodere se Vuk.
Nakon nekih 3 minuta vožnja se zavrsila i čekamo da nas odvežu pa da izađemo.
"Aa kako je dobro bilo." Pocnem odusevljeno da pricam.
"Ja mislim da se meni vraća sve ono sto smo jeli." Kaze Relja hvatajuci se za stomak.
"Jesi dobro?" Pitam ga a on u tom trenutku potrči iza nekog drveta i počne da povraća.

Novi deo je tu. Nadam se da vam je bilo zanimljivo dok ste čitali. Ako jeste ostavite Vot i komentar❤❤❤