'Hooligan Rebel'

DAY 1

Budim se, protrljavam jos uvek snene oci a drugom rukom pokrivam usta dok se prozevam, gde je moj telefon ? Znate onaj blagi sok kada izgubite telefon negde po krevetu ? Eeee Boga mi moj nije blagi !!
Uzimim i poslednji komad posteljine i vrsljam po njemu u nadi da cu naci telefon 
-Bum!! 
haa evo ga -.- Bacam pogled na ekran i jako svetlo me zaslepi na par sekundi aaaa >_< maler.. Pa danas je subota!! Izasla sam iz zatvora pre tacno 4 dana a ja jos uvek niam se usudila da izadjem iz kuce, za sve je ON kriv..
Verovatno se pitate ko je on ? To je neko ko je unistio moj zivot, neko koga sam volela, onako kako to jedno zensko srce ume, imao me je, imao je moje misli, moje ruke, moj zivot je drzao na dlanu a on ? Mislila sam da ga menjam, da sam uspela da mu budem ta.. Da mu budem jedina, pa voleli smo se dovraga i to vise !! Ova cura vise ne voli ali cini mi se da me je zelja za normalnim zivotom cak i vratila do nekle u normalu i potisnula divljakusu koja vapi za adrenalinom, mahh koga lazem? Celo mi telo drhti kada se setim samo koliku kolicinu adrenalina mogu da dozivim sa samo jednm utakmicom i sa samo par momaka obucenih u crno, maskirne pantalone, fantomke sa partizanovim grbom, bubanj, baklje uhh skoro da mogu da osetim jak i ljut dim dimnih bombi razbacanih po Juznoj trbini, ja i ON, poljubac od minut i osmeh andjela, andjela sa djavoljom krvlju....
Protresam glavu i lupam sebi jak samar, boli ali nije to razlog zbog kojeg ova buntovnica place, primila je ona mnogo jace udarce, i zadala Boga mi, ne muci to ovu ludu glavu, ne, gresite, ne placem ja zbog ljubavi to je za mene odavno zaboravljeni grad, i odavno mrtav covek.. Pustam McN-a cisto da me realnost i uspomene sjebu jos vise i odlucujem nesto sto se nikome sem mojoj drugoj polovini nece svideti...OSVETICU MU SE 
-Resila sam da zaboravim ova 3 prosla dana i da ovaj 4. bude nesto poput 1. Od danas brojim dane.. 
...
Prelistala sam 10-u novinu i nigde posao koji bi meni odgovarao -__- (A kako bi bilo da upises fakultet?) 
Hoo evo je moja dragaaa ^^ 'nedostajala' si mi bas, kakav bre fakultet? Da gledam one napucane cure i one umisljene kretene po hodnicima i jos gore da da slusam napeta predavanja i nadrndane profesore pihhh bljak!!
Ovo je previse napeto, ne mogu ja ovo, bolje ista nego nista a i svakako novac koji sam imala na bankovnom racunu nece jos dugo da potraje.. Znaci fakultet !
Ehh divno, a koji ? Hmm Kriminalisticki? 
Sto da ne.. Jos da nisam bila u zatvoru i da nemam dosije.. -_-  
MISLIIII KETRINN MISLIII!!! 
Staro drustvo ima vezu sa profesorima? ihfqhiofyqafuiaw NE !
Ocev advokat? DHFAUHGFUAF NE !
Novac..? Hahh bravoo, platis direktoru, platis i ostalim clanovima i mozeee !
Ljudi su od uvek bili halapljivi kada je novac u pitanju, pa zloba i pohlepa za sto vecom sumom i sto vecim dzepom se nikada izgleda ni nece promeniti..Okej, surfovala sam jos malo po netu da vidim sta mi je sve potrebno i sa kojim idiotima cu imati posla i vualaaaaa naidjem na fakultet kriminalistike koji je 30 min. automobilom od mojeg stana a direktora veoma dobro poznajem, bavi se gadnim poslovima ali da ne tracarimo sad.. :3 
Moram da izadjem odavdee, (zasto ne nadjes prijatelje?) Dobra ideja, mozemo nas dve nekada i da funkcionisemo izgleda.. (Sanjaj) OK. OK oprosti mojoj mladosti..
Crne kozne helanke, beli duks sa crnim slovima 'BAD COPY' bajkerske cizme, crna kosa svezana u visok rep, jedan sloj maskare, labelo.. oke spremna sam !
...
Mesto polaska: Parking
Mesto radnje: Rang Rover
Gde ces jadna: Nemam pojma
Okejj misli glupaco, ge se skupljaju tvoji vrsnjaci? U kaficima!! 
Ee prava si plavusa -__- ajde dalje..  U parku ? 
MOZE !
Parkiram automobil blizu jednog cini mi se dobro uredjenog parka i setam stazom, toliko nasmejanih lica,  toliko skupova i grupa ljudi, ovo je i suvise.. vracam se u automobil
BUM !
Dve sekunde od kako su moje misli prosle glavom i nalazim se na travi pokusavajuci da shvatim sta se desilo, oke, oke, udah, izdah, udah, izdah, udah, izdah.. Decko sa skejtom me je bukvalno pokosio i sada mi pomaze da ustanem. Auc.. jedino sam to stigla da izgovorim dok je on 4586724758 reci u sekundi izgovorio i izvinio se, hmm sto da ne? Zli osmeh je na mojoj faci i misli koje mi idu glavom samo to potvrdjuju, iskezim se momku koji sav pretrnut stoji ispred mene iscekivajuci da kazem nesto , igrajmo igru.. 
-Izvini, da li si dobro?
Trgnuo me je glas zelenookog iz predpostavljam dubokoh misli 
-Da, da
-Zelis li da sednes ? Jako mi je zao, nisam te primetio 
-Mahh uredu je, izgovaram dok sedam na klupu i trljam mesto na butini, oo da ovde ce biti modrice, veoma, veoma velike modrice
-Nisam te vidjao da izlazis ovde, nova si?
-Pa doselila sam se pre par dana..
-Mm, kako se zoves?
-Ketrin, izgovaram zbunjenim tonom i ako sam tu zbunjenost pokusala da prekrijem
-Drago mi je Ketrin, ja sam Mark.. namestio je neki 'fake smile' i videlo se iz aviona da je i njemu neprijatno, -Ako zelis mogu ti dati broj telefona pa me pozovi kada si slobodna vrlo rado cu ti pomoci da se uklopis
Klimnula sam glavom ali me je njegov potez bas iznenadio
Izvukao mi je ruke razdvojivsi ih iz jako stegnute kugle koja se obrazovala mojim stiskanjem i ispisao mi je broj na dlanu uz izgovor da nemam papir.. hmm simpaticno..
Potom je ustao, ponovo se izvinio i nastavio stayno sada vec mnogo sporije i opreznije
Phhh smotan neki.. 

E ovako posto je ovo drugi nastavak i iskreno se nadam da nisam usrala i ne zelim da zaplicem pricu i da otkrivam svaki detalj ako iko ovo cita pricu sam podelila na 100 nastavka, svaki novi nastavak je 1 ili eventualno 2 dana njenog zivota.. Ako nekoga buni njena dvojaka licnost ona ima problem sa samocom i cesto potiskuje njene zelje i stvarnost i lakse joj je da se svadja sa unutrasnjim demoniima nego da radi sve sto joj padne na pamet, koliko ce dugo ova buntovnica da izdrzi samocu ? :)