'Hooligan Rebel'

Day 3.

-Imam nesto za tebe seceru..
-Sta? Poskocila sam u mestu dirnuta njegovom slatkorecivoscu i opijena tim parfemom koji se sirio ulicom davno napustenog prigradskog naselja.
-Zar neces da me poljubis prvo? Upitao je a rupice u obrazima su se ukazale, smesio se.
-Ustala sam i lagano dosetala do njega, ispruzio je ruku i zgrabio me oko struka, moje telo je bez ikakvog opiranja poletelo njegovom i usne su nam se spojile sa nekakvom neobjasnjivom ceznjom. Uhvatio je moju ruku koja je mrsila njegove kovrdze i odveo me do njegovog automobila.
-Sacekaj tu.
Naredio je a ja sam ga kao neko malo zbunjeno stence posmatrala i cekala sledece naredjenje.
-Da li si ikad imala sansu da drzis pistolj u rukama?
-Sumnjicavo me je upitao a ja sam samo odmahnula glavom na sta se on blago namrstio.
-Hajde da promenimo to.
Uzeo je pistolj, stavio metak i dao ga meni u ruke, nisam se nadala da ce biti tako tezak pa mi je umalo iskliznuo i pao ali njegovi brzi i istrenirani refleksi su me prestigli i zgrabio je moje ruke.
-Opreznije sa tim mala, ne zelimo da se povredis.
-Ha-ha sarkasticno sam se nasmejala i spustila pogled ka pistolju, okej sta sad?
-Ucicemo prvo kako se drzi pistolj.
Dodji blize!
Prisla sam a on je stao iza mene i rukama pridrzavao moje telo drzeci me za kukove.
Ponovo su mi se zatresle ruke na sta se on zavodnicki nasmesio i onako pun sebe nastavio, svojim prstima je pridrzavao moje ruke koje su bile obavijene oko pistolja.
-Spremna?
-Da
Izgovorila sam i pritisnula okidac, zvuk pucnja, moj vrisak i njegov smeh ispunili su beskrajnu tisinu napustenog naselja.
-Bravo mala, nije lose za prvi put. Sledeci put zelim da to uradis sama, trebace ti.
Jos uvek mislis na njega ha? Ukljucila se podsvest.
Ne. Kratak odgovor pun gorcine zvucio je jos besnije zbog jutarnjeg glasa.
Da jos uvek spavam, nisam sigurna da li je to prava rec posto sam bukvalno budna sanjala proslost. Nazovite kako hocete ali ova kucka se vraca na fakultet!
Otisla sam po kafu i pojela neki sendvic, obukla se i bacila pogled prema ogledalu. Crne kozne helanke i zuta betmen majica, crna kozna jakna i bajkerke. Kosu sam svezala u rep, nabacila neki day make up i stavila velike crne naocare. Spremna.
Uskacem u automobil i vozim se ka fakultetu. Parkiram automobil i izlazim iz njega u stilu. Diretor me je sacekao na vratima sto je svima bilo cudno. Nabacujem smesak i rukujem se. Doneli ste savrsenu odluku gospodine Fitz. Upucuje mi lazan osmeh a ja kuliram i krecem ka oglasnoj tabli, prvi dan, prvo predavanje. Kriminalisticka psihologija. Prezivecu.

-Jedva sam cekala zvono kako bih se uputila ka kabinama wc-a I GDE SU PROKLETE KABINE, IZVRSICU NUZDU NA SRED HODNIKA!
-Mozda bi trebala da pitas nekog ?
-Evo je glupaca -_- necu da pitam nikoga za pravac, bez problema cu da izvrsim i malu i veliku nuzdu ovde, na sred hodnika..
-Izbacice te iz skole, ponasas se kao pecinska dvorska luda .
-Gospodjice, trazite nesto?
-Sta? Ne! Zasto?
-Vrtite se u krug vec 10 minuta i pricate sama sa sobom, bez uvrede..
-Zapravo da, trazim nesto, podigla sam pogled i bukvalno pala na dupe KO JE OVAJ COVEK? ZASTO JE OVAKO LEP? I KOJE TO NJEMU OMOGUCIO? Trazim kabine wc-a
-Pravo niz hodnik pa levo, prosli ste pored njih najmanje 10 puta do sad
-Uputio mi je neki osmeh u fazonu 'cudak' i otisao.
-Super, nikad nije kasno za blamove..