prvo dva autobusa, za njima hitna pomoć
saplićem se po trotoaru kojim godinama hodam
tužni prolećni vetar sve jače ljulja konac o kome visi život
ako se prekine, neka to bude u maju
neka smrt bude u znaku bika, neka to bude na njegov rođendan, da ne slavi dva datuma
topli plavi kamel čiji dim ispunjava pluća
odavno je iz dosade prešao u naviku
odavno je iz navike prešao u potrebu
a iz potrebe u zadovoljstvo
miris piva i kostiju postoji kao gola koliba na snegom prekrivenoj planini
negde duboko izjeda korene koje puštam gde god da krenem
strašan ukus kiseline i toplina nagrizlog mesa
koje koraci ne mogu da istroše
