sve je i dalje tako poznato
mekano, opipljivo i toplo
usne suve od loše opranih čaša
grlo nagriza vatrena vodasve je i dalje tako poznato
hladne pločice u kupatilu i odraz kog se gadiš
kapilari popucali na obrazima
i majka koja pita da li si sigurna da te niko nije tukaosve je i dalje tako poznato
klimavi zglobovi u štiklama
prsti duboko u grlu i beskonačno mnogo pramenova vlažne kose preko znojavog čelasve je i dalje tako poznato
držiš ga pod ruku ili ideš uz zidove zgrada i guliš rukave kožne jakne na loše fasade
pokušavaš da se nateraš da plačešsve je i dalje tako poznato
sem što zaboravljaš doživljaje, hronologiju i razgovore
pitaš se jesu li zakopani duboko ili te sive ćelije više uopšte ne postojesve je i dalje tako poznato
vazduh gust od dima i crvene staklaste oči
i ruke koje su iste kao i sve druge jer na kraju uvek razbiju čašesve je i dalje tako poznato
boli te nešto ispod rebara i ne možeš da podigneš glavu
pa kažeš opet sebi "sve je u redu" i opet "nikad više"sve je i dalje tako poznato
mlaka sigurnost za koju svake večeri treba po jedna čaša više
krv čujnije šumi na zadnjoj strani vratasve je i dalje tako poznato
gutljaj pa dim i tako do prvog jutarnjeg
ili do dna čaše
ili do poslednje cigaretea sve je i dalje tako poznato
sem sopstvenog lica
smeha, glasa i ruku
samo njih ne možeš nikako da zamisliš drugačije
(ili nešto sitno o zavisnosti)