Ispod Površine

7 deo

"Vreme je vrednije od novca. Možete dobiti više novca, ali ne možete dobiti više vremena." - Džim Ron

Nisam želeo da razgovaram sa Martinom te sam se odmah vratio na posao. Ali čim sam stigao, čekala me je ispred kuće. Bio sam nervozan. Bolela me je rana. Sto muka nekih, i jednostavno sam rešio da ignorišem Martinu. Odmah sam otišao u Sofijinu sobu i zatvorio vrata. To je Martini, koja je ušla u kuću odmah za mnon i koja me je dozivala i pokušala stići, bilo dovoljno da ne uđe u sobu.

- ,,Gde je tatina princeza?" osmeh joj se pojavio na licu, pokazala mi je da je pojela sve. Poslužavnik sa tanjirima je bio prazan. Bio sam ponosan na nju, previše je mršava. Mora više da se hrani. Dogovorili smo se da ću joj pred spavanje, čitati čak dve priče kada god bi pojela svu ili većinu hrane. I evo, već treći dan uzastopo jede do kraja svoj obrok, jao što mi je i rekla. Ponosan sam jer je jedna pametnica koja uvek daje sve od sebe da ispoštuje dogovore i svoja obećanja.

- ,,Megi je ušla u sobu da se izvini."

- ,,Da li ti je rekla još nešto?"

- ,,Samo se izvinila." seo sam pored nje na krevet i upitao je koju knjigu želi da čitamo večeras.

- ,,Pepeljugu."

- ,,Sofija, naučio sam napamet koliko sam ti je puta čitao." pobunim se malo, ali znala je i ona da ću ako treba još hiljadu puta pričati Pepeljuginu priču. Nisam uzimao knjigu jer sam znao priču napamet ,,Sofi, pre nego što krenem sa pričanjem priče." ušuškao sam je u krevet i nastavio ,,Šta misliš o tome da sutra izađemo napolje malo?" odmah je krenula da odmačinje glavom. Nisam želeo da se uspaniči te sam odmah krenuo sa pričom ,,Kako god ti želiš. Bila jednom jedna devojčica koja je bila prelepa poput tebe, doduše, ti si lepša ali ajde kao.." izmamio sam njen osmeh na licu te nastavio priču ,,Jednom prilikom je sa drugarica plela pored nekog bunara. Jedan starac, sive duge brade" demonstrirao sam na licu kako je izgledala ta brada "rekao im je da paze kako pletu i da se sklone od bunara. Jer čija igla upadnne u bunar, njena će se majka pretvoriti u kravu." Iako Sofija zna priču napamet, svaki put se šokira na istom delu.

- ,,Da li je to zaista moguće?"

- ,,To je samo priča, jedina." nasmešio sam joj se i nastavio ,,I baš od te prelepe devojčice igla upadne u bunar. I kada ona dođe kući, njene majke nigde nema."

- ,,Pretvorila se u kravu." rekla je zgroženo.

- ,,Tako je. Pošto nije bilo devojcčicine majke, njen otac se ponovo oženio. Njena maćeha je bila grozna prema njoj. Terala ju je da radi razne poslove. Devojčica je živela na pepelu i otuda ime Pepeljuga. Zadavala joj je teške posle.." i ja sam se uživeo u priču, nisam ni spazio da je Sofija zaspala. Ovo je prvi put da nije saslušala do kraja omiljenu priču. Poljubio sam je u ruku nežno. Ogroman teret sam osetio na srcu jer ne mogu da je obasipam poljupcima i grlim dok je budna.

Ušao sam u sobu i tamo me je čekala Martina. Očekivao sam ovo.

- ,,Objasni mi." bila je drska, njen ton mi se uopšte nije dopadao.

- ,,Šta?" rekao sam umorno jer i jesam bio umoran.

- ,,Dora.."

- ,,Martina, neće više raditi kod nas. Sutra ću je isplatiti i to je to." rekao sam ukratko skidajući sako. Na Martininom licu se iznenada pojavio ogroman osmeh. Seo sam na krevet otkopčavajući košulju, spremao sam se za kupanje. Martina me je obgrlila rukama i krenula ljubiti. Polako sam sklonio njenu ruku rekavši ,,Umoran sam."

- ,,Uvek si umoran." čulo se nezadovoljstvo u njenom glasu. Okrenuo sam se ka njoj te je poljubio u obraz rekavši ,,Samo mi dsj malo prostora. Jednostavno se toliko toga izdešavalo, razumi me."

- ,,Lukase, ovo nije samo sada. plašim se da me prestaješ voleti."

- ,,Plaši se ako te prestanem poštovati, jer voleti nikada i nisam." rekao sam drsko i ušao u kupatilo. Nikada je nisam voleo, zaljubljen bio jesam ali da je zavolim nikada nisam mogao jer ona me nije razumela. I izgleda da nikada neće.