Vukovi Na Farmi ✅ (CELA KNJIGA)

1. Oluja

Velika oluja je naletela na farmu porodice Vest. Vetar, kiša i grmljavina su se smenjivali i na nebu stvarali predivno zastrašujuće boje. Izgledalo je kao magija, kao nešto što do sada nije bilo viđeno. Najstariji sin porodice Vest, zvani Mlađi Vest, bio je na pašnjaku sa ovcama, kilometar daleko od farme, kad ga je zadesila oluja. On i njegov mladi pas, Šareni, čuvali su stado koje čini četrdeset ovaca.
Ovo je Šarenom bio prvi mesec kod novih vlasnika. Bio je polu-štene i neiskusan kao čuvar, a nije imao nikoga da ga obuči. Učio je u hodu.

,,Hajde, Šareni", rekao je Mlađi Vest ,,požuri!" Hteo je što pre da stigne jer nije znao koliko će im biti potrebno vremena da dođu do farme, a oluja je bila sve jača.

Žurili su koliko su mogli ali kiša ih je sustigla i nebo se zamračilo. Činilo se kao da je noć. Mlađi Vest je pokušavao da prebroji ovce svakih deset minuta ali one su se kretale brzo i stalno su menjale pozicije, bilo je nemoguće znati i koliko ih je približno, a kamoli prebrojati tačno koliko ih je. Mogao je samo da zna da je njegov Šareni tu i da se trude da dovedu što više ovaca na bezbedno. Vrlo brzo, vetar se pogoršao. Duvao je sve jače i jače i bilo im je teško da hodaju. Šareni je gledao u daljinu, nadajući se da štala koju vidi iz daleka znači da su blizu.

,,Uskoro smo tu." Rekao je Mlađi Vest. ,,Hajde mali, pazi na ovce. Držite se."

Šareni je radio kako mu je mladi gazda rekao. Pazio je da ovce stignu i pazio je i na mladog gazdu. I Mlađi Vest je bio isto toliko neiskusan u ovome koliko i Šareni.
Penjanje uz brdo je bio najteži deo. Brdo nije bilo jako visoko ali nije bilo lako penjati se tokom oluje. Uslovi su bili užasni: vetar je duvao u suprotnom pravcu, kiša je sipala po njima, trava je bila mokra i klizava i ovčice su padale. Mlađi Vest je pomagao ovcama da se popnu. Kako su se popeli na vrh brda, tako su ovce počele da klize niz drugu stranu brda, ali ovog puta iz nestrpljenja da dođu do štale. Mlađi Vest je samo otvorio ulazna vrata i ovce su same utrčale u štalu kod krava i koza. Kad ih je smestio primetio je da dve nedostaju. Odlučio je da ih potraži sutra. Pustio je Šarenog da uđe u kuću.

Gospođa Vest je stajala na ulazu kuće. ,,Sine moj, hajde uđi!"

,,Dobro sam, mama." Rekao joj je Mlađi. Ona mu je pomogla da skine mokar prsluk i poslala ga u kupatio da se presviče i osuši kosu.

Otac Mlađeg, Gospodin Vest, pio je za stolom, leđima okrenut od njih. ,,Da li su sve ovce tu?"

,,Pusti ga", rekla je Gospođa Vest svom mužu ,,vidiš da je pokisao i umoran."

,,Nisam ga to pitao." Ustao je i okrenuo se prema njima i pogledao u svoju suprugu. ,,A tebe nisam ništa pitao." Pogledao je u svog sina. ,,Da li su sve ovce na broju?"

,,Dve nedostaju." Rekao je Mlađi.

,,Onda idi i nađi ih."

,,Sad?" Pitao je Mlađi.

,,Ne", rekao je Gospodin Vest ,,sutra kad se podave, crknu od straha ili ih dokrajče vukovi. SADA!" Proderao se.

Gospođa Vest je pokušala da ubedi svog muža u suprotno. ,,Bolje ovce da umru nego on. Gde će sad po ovakvom vremenu?"

,,Sin ti je ovca! On je odgovoran za njih i neka ih nađe ili će da ore njivu dok ne zaradi za nove jaganjce. Znaš kol'ko su poskupeli?"

,,Idem odmah." Mlađi je otišao.

,,I teraj tu džukelu napolje! Šta će mi ta vreća buva u kući." Izbacio je Šarenog. ,,Beskoristan koliko i tvoj sin!" Vikao je na svoju ženu.

,,Ko ga je napravio i dobar je." Rekla je Gospođa Vest.

Šareni nije voleo Gospodina Vesta i to kako se on ophodio prema svojoj porodici, a naročito prema njemu, ali nije mogao ništa da preuzme dok njegov mladi gazda to ne uradi. On je samo pratio Mlađeg Vesta i gde ovaj ide tu ide i Šareni. To i rade psi ovčari i uopšte psi na farmi. Šareni se čudio kako je on bio sam tu na tolikoj farmi, zašto je on jedini pas. Ovde je očigledno bilo posla za više pasa jer je imanje veliko i svi govore o vukovima koji su se naselili u šumi nedaleko od farme. Bilo je vukova i ranije ali sada dolaze iz suprotnog pravca i množe se - bar tako govore ljudi.

,,Eno jedne!" Mlađi Vest je potrčao da uhvati jednu od ovaca koja se šetala u blizini.

Ovca je bila izgubljena u mraku i toliko zbunjena da nije ni znala da pobegne. Kao da je bila paralizovana od straha. Srećom, bila je i dalje živa i Mlađi Vest ju je brzo uhvatio i otrčao natrag kući da je vrati u štalu. Šareni ga je čekao ispod jednog velikog drveta dok se nije vratio i nastavio potragu za još jednom presotalom ovcom. Mlađi nije izgledao dobro, bilo mu je hladno, a Šareni se plašio da nastavi potragu. Vreme je bilo užasno, a Šareni je bio i dalje mlad i samo štene, bio je uplašen koliko i ta izgubljena ovca.

,,Hajde, mali!" Mlađi ga je zvao.

Šareni je samo cvileo.

,,Plašiš se?" Pitao ga je.

Šareni je legao u travu.

,,Dobro, ostani tu. Ja idem da nađem još tu jednu, pa kad je donesem ovde možemo kući."

Šareni je spustio glavu u travu koja je bila suvlja od stalih delova pašnjaka jer je bila sakrivena ispod ogromne krošnje drveta koje je skrivalo Šarenog ovde. Šareni se kretao kroz travu i približavao stablu kako bi se još bolje sakrio. Tada je video nešto što mu je olakšalo ovako tešku noć...
Kad se Mlađi Vest vratio sa poslednjom ovcom u rukama, nije mogao da pronađe  Šarenog na tom istom mestu. Kad ga je pozvao, video je par okica kako viri iz mraka ispog krošnje. Šareni je pronašao šupljinu u drvetu i sakrio se u njoj.
Mlađi je pogledao oko sebe. Kuća im je bila nedaleko odavde ali bilo je nemoguće videti išta pred sobom. Oluja se samo pogoršavala, grmelo je i sevalo na sve strane. Mlađi se zavukao u rupu, zajedno sa Šarenim i ovcom.

,,Ostaćemo ovde." Rekao je. Kad se udobno smestio nije mu trebalo dugo da zaspi.

Ujutro ih je probudio cvrkut ptica. Mlađi Vest se proteglio i pogledao napolje kako sija sunce. ,,Prestala je oluja!" Obradovao se i probudio ovcu i Šarenog.

Dve životinje su bile pospane nakon naporne noći i jedva su se razbudile.

Mlađi Vest je odjednom kinuo, zatim još jednom. Odmah nakon što je kinuo čuo je sličan zvuk njegovom kijanju iz senke, kao da ga imitira. ,,Šta je to?" Pitao je.

Gledao je kako se nešto miče u lišću u senki pored njih. Kad se lišće razišlo, iz senke je izašlo malo štene, zapravo, mladunče vuka. Mlađi Vest mu je pružio ruku i pomazio ga. Štene je bilo malo uplašeno ali pitomo. Mlađi je uočio da je to ženka. Šareni je prišao da je onjuši i odmah se odmakao. Osetio je da je to vuk.

,,Šta da radimo sa njom, Šareni?" Vest je pitao svog ljubimca.

Šareni je istrčao napolje. Hteo je da se vrati kući.

,,Želiš da ideš? Dobro, idemo."

Šareni je poveo ovcu sa sobom, a Vest je ostavio vučicu u šupljini stabla. ,,Ne mogu da te povedem na farmu, jer tamo vukovi nisu dobrodošli, zato se vrati svojoj mami." Pogledao je u Šarenog. ,,Hajde, znaš put do kuće."