Vukovi Na Farmi ✅ (CELA KNJIGA)

2. Prehlada

Nakon što su se vrati na farmu, Mlađi Vest i Šareni se nisu osećali dobro. Sinoć su pokisli i smrzli se dok su tražili ovce i prenoćili su u šupljini stabla gde je bilo suvo, ali ne i toplo. Gospodin Vest se nije brinuo za svog sina, a još manje za Šarenog.

,,Njihova dužnost je da se brinu o farmi po svaku cenu." Govorio je.

Mlađi je kijao i kašljao, a sutradan nije mogao ni da izađe iz svoje sobe. Imao je visoku temperaturu i nije mogao da se ugreje. Njegova majka ga je utopljavala ćebadima, čajem i supom, ali ništa nije delovalo. Kad je shvatila da je i Šareni bolestan, unela ga je u kuću u sobu Mlađeg, da se njih dvojica oporavljaju zajedno u isto vreme. Gospodinu Vestu se to nije svidelo. On je želeo da i jedan i drugi budu napolju i da po ceo dan obavljaju poslove jer, ako će Mlađi već naslediti većinu farme neka je bar zasluži. Gospođa Vest je uspela nekako da ubedi svog muža da ih pusti da se oporave nekoliko dana, a ona je odlučila da obavlja sve poslove koje je inače Mlađi obavljao.

Mlađi Vest je ležao u krevetu, umotan u ćebad i jorgan i sa oblogama na čelu. Gledao je u Šarenog, koji se isto toliko muči koliko i on. ,,Mali? Šareni?" Dozivao ga je.

Šareni je samo zastenjao. Nije mogao ni glavu da digne od temperature.

Mlađi Vest je uzeo svoj tanjir u kojem je ostalo još malo supe i ostavio ga pored Šarenog. Pas se i dalje nije ni pomerio.

U drugoj sobi, Gospodin Vest se pripremao da putuje do grada.

,,Kupi im i Brufen, treba im nešto da im, spusti temperaturu." Gospođa Vest mu je govorila.

,,Temperatura čeliči." Rekao je Gospodin Vest. ,,Ako hoćeš Brufen idi sama pa ga kupi, ja idem da donesem nove pse. Stenlijeva keruša je oštenila lepe ovčare, on će nam ih dati za džabe."

,,Šareni će se navići na njih. Još je mlad."

,,On će crći. Kad odem baci ga van farme. Neka ga vukovi pojedu, bolje njega nego moje ovce."

Gospođa Vest je stavila ruku preko svojih usta i kucnula pesnicom o drvenu policu. ,,Daleko bilo! Neće uginuti, samo mu treba vremena da se oporavi. Donesi Brufen."

,,Nosi se i ti i taj tvoj Brufen!" Viknuo je Godpodin Vest i izašao i zalupio vrata za sobom. Ubrzo je otišao sa farme.

Gospođa Vest je ušla u sobu kod Mlađeg i Šarenog da promeni obloge svom sinu. Samo su se malo pomerili. Gospođa Vest je gledala u Šarenog. Šta ako ugine? Baš je zavolela ovog psa. Ljudi su jači ali psi... Pomazila je svog sina po glavi i izašla.

Otišla je do konjušnice, izvela njihovog konja, stavila sedlo i uputila se do svoje drugarice koja je živela kilometar i po daleko od njihove farme. Nije volela da ostavlja farmu bez nadzora ali nije mogla da dopusti da se nešto dogodi svom detetu i svom psu. Kad je došla, vezala je konja za ogradu i otišla do njihove kuće. Primili su je unutra. Porodica njene prijateljice su travari i imali su razne biljne lekove na prirodnoj bazi. Kupila je nekoliko lekova od njih, sirupe, tablete i kreme, i ubrzo je krenula kući. Nije želela da se zadržava.

Dok je jahala konja u trku, čula je slabo zavijanje iza sebe. Uplašila se vukova jer je znala da su se nastanili u blizini, ali ovo nije zvučalo kao odrastao vuk, već kao mladunče. Zaustavila je konja i okrenula se iza sebe. Videla je mladunče vuka, isto ono koje je sreo Mlađi Vest pre neko veče. Gospođu je prisustvo mladunčeta iznenadilo jer je oko njih čistina, a šuma je daleko i nema plena koje vukovi love u blizini. Ovako malo mladunče nikada ne bi išlo samo, bez ostatka legla i bez majke. Vukovi se drže u čoporima i, ako je jedan ovde, znači ima ih i ostalih. Ali ovo nije teritorija koju bi oni zauzeli. Žive blizu ali ne toliko blizu ljudima. Oni vole da se sakriju u gusto drveće.

,,Odakle ti, mala?" Pitala je mladunče.

Mala vučica je isplazila jezik, dahtala je, i cvilela. Želela je da pođe sa njom. Bila je slaba, prljava, mršava i sama.

,,Gde je tebi mama? Gde je tvoj čopor?" Gospođa Vest je pitala malo mladunče. ,,Hoćeš kod nas?"

Sišla je sa konja i uzela mladunče u naručje. Stavila ju je u tašnu koja je bila okačena na sedlo i tu ju je umotala i nastavila dalje.

Kad su stigli kući, Gospođa Vest je dala svom sinu sirup za grlo na kašiku, jedva da ga je uspela probuditi. Istu dozu je dala Šarenom. Kad su se obojica razbudili, dala im je po jednu tabletu da spadne temperatura, Mlađi Vest ju je popio sa vodom, a Šarenom je udrobila tabletu u mleko. Šareni je jedva pio mleko, popio je par gutljaja i nije mogao više.

Mlađi Vest je primetio koliko je psu loše. ,,Mama, misliš li da će uginuti?"

Gospođa Vest je menjala obloge Mlađem. ,,Trudiću se da ga spasem, ali premlad je. Mladi psi su jako osetljivi."

Mlađi Vest se ponovo srušio u krevet. Nije mogao više da priča od temperature.

,,Da li si gladan?" Pitala ga je majka.

,,Ne mogu da jedem." Rekao je Mlađi.

Gospođa Vest je izašla iz sobe i zatvorila vrata. U dnevnoj sobi je gledala u mladunče vuka kako jede iz činijice iz koje je jeo Šareni. Bila je mnogo gladna, gutala je komadiće salame pre nego što ih je dobro prožvakala. Videlo se da je bila sama. Kako je tako mala ostala sama? Gospođa je posumnjala da se verovatno malena odvojila od čopora i nije znala put do kuće. Gospođa joj je prišla i mazila je po leđima, a malena nije ni obraćala pažnju na nju, samo je jela.

,,Jedi. Ja ću ti pomoći sada ali te ne mogu zadržati. Vukovima ovde nije mesto. Kad porasteš i shvatiš ko si, napašćeš mi životinje."

~Nekoliko dana kasnije~

Gospodin Vest se vratio iz grada sa svojim novim psima. Doveo je dva collija, ista rasa kao i Šareni, samo što je Šareni border collie. On je zaista želeo da zameni tog psa.

Ušao je u kuću i odmah rekao ženi. ,,E ovakvi se psi nabavljaju! Da vidiš kako, su lepi, kao lutke. I to sam ih dobio za džabe."

,,A ti ne pitaš kako ti je sin?" Rekla mu je.

,,Šta? On još leži? Neka izađe da smestimo ove lepotane. Tako ću i nazvati ovog, Lepi." Stavio je ruku na glavu jednog psa. ,,A kako ovog da nazovem?" Pomazio je drugog. ,,Zvaćeš se Princ."

,,Da li ti mene uopšte slušaš?!" Gospođa Vest ga je prekinula. ,,Idi pozdravi se sa svojim detetom!"

,,Mojim detetom?!" Gospodin Vest se podsmevao. ,,To moje dete nije. Moje dete studira u gradu, a ovaj je tvoj. Ovaj mora da je kukavičje jaje."

,,Jeste." Rekla je Gospođa. ,,Jer si ti kukavica i bednik."

Gospodinu Vest je dosadilo da sluša uvrede od svoje žene i ošamario je. Psi su stojali mirno jer su slušali njihovog gazdu, onog ko ih je doveo na svoje imanje i imenovao. Pre nego što je Gospodin stigao da zapreti ženi, vrata od kuće su se otvorila i Mlađi Vest je istrčao napolje.

,,Šta radiš, ćale?!" Stao je između njih dvoje. ,,Što je udaraš?!" Moglo se uočiti da je i dalje bio slab od groznice, ali je izgledao bolje nego pre nekoliko dana.

Gospodin Vest se poderao na njega: ,,Marš natrag u kuću!"

U deliću sekunde se pojavio Šareni, istrčao je iza kuće kad je čuo viku i primetio je da Gospodin Vest napada njegovog vlasnika. Počeo je da laje na Gospodina i da reži. Kad je krenuo da skoči na njega, zaustavili su ga Lepi i Princ. Šareni se uplašio dva nepoznata psa i povukao se.

,,Ti još nisi crko?" Gospodin Vest je gledao u mladog psića i u ovih dvoje. ,,Ako još jednom na mene krene ima da oderem kožu i njemu i vama i napravim tepihe!" Otišao je do auta i uzeo flašu piva, zatim je odveo je dva nova psa u dvorište za sobom.

Gospođa Vest je otrčala na tavan, zatvorila vrata i počela da plače. Tamo je imala privatnosti. Iz mraka je izašla mlada vučica i legla joj u krilo.

,,Ti ćeš ostati ovde dok ne budeš dovoljno jaka da te pustim, u redu?" Pomazila ju je.