Vukovi Na Farmi ✅ (CELA KNJIGA)

5. Šuma

Nakon smrti Lepog, Šareni je krio istinu od svih. Vučica je ostala na farmi uz Gospođu Vest, koja je bila sve tužnija zbog nemarnosti njenog muža. Gospodin Vest je pio i nedeljama nije primećivao da nema Lepog, a na Princa je samo vikao kad bi ga video. Nije ga viđao često jer je malo vremena provodio na farmi, nisu ni znali gde ide, samo im je bilo lakše kad je on što dalje. Šarenom je slamalo srce kad god se Princ obradovao some vlasniku, samo da bi ga ovaj ponovo oterao od sebe. Šareni je imao dobrog vlasnika, Mlađeg Vesta, koji je Šarenog gledao više kao prijatelja, nego kao psa - obojici je bio potreban prijatelj.
Pošto je Princu trebala pomoć da čuva ovce, Šareni je ponovo vraćen na posao, a pošto je Gospodin Vest samo pio i nije bio u stanju da radi, Mlađi je preuzeo odgovornost. Gospođa Vest je upoznala Vučicu sa svojim sinom i Mlađi nije bio mnogo oduševljen. Prihvatio ju je na farmu ali malo mu je smetalo to što je ona vuk. Ali, Gospođa je bila dovoljno ubedljiva da jednog dana pošalje Vučicu sa njima da čuvaju ovce. Znala je koliko Vučica voli da se igra sa Šarenim i želela je da se ona navikne na farmu. Možda bude i dobra kao odbrana od vukova, nešto što prethodni psi nisu bili.

Jedan dan na pašnjaku je bio poseban. Princ je čuvao ovce na drugoj straini stada, dalje od Vučice (i njoj je bilo prijatno kad je on bio daleko od nje), a Šareni je bio sa Mlađim na jednoj strani, dok je Vučica bila blizu njih. Nije smela da priđe bliže zbog Mlađeg. Pošto je vreme bilo lepo, a znala je da nije bila poželjna, Vučica je htela da se prošeta. Šetala se po čistini i nije ni shvatila koliko daleko je odmakla dok nije videla da je zašla u šumu.

Dok se šetala po šumi, osetila je svež vazduh i ta misteriozna gustina biljaka i mrak su je privlačili. Ona je šumska životinja i upravo se nalazila u svojoj okolini. Miris biljaka i zvuci insekata i ptica su bili olakšanje. Šapama je gazila po čvrstoj zemlji i zarasloj, vlažnoj travi i to joj se mnogo sviđalo. Farma je bila mnogo bučna i krcata, ali šuma je sa sobom nosila taj misteriozni osećaj, kao da će se nešto upravo dogoditi ali ne znamo šta - i obožavala je taj osećaj.

Dok je razgledala oko sebe, u daljini je videla nešto poznato - one oči i tamno krzo koje je videla te noći kad je Lepi bio ubijen. Gledala je u tog vuka sve dok taj vuk nije počeo da beži u suprtnu stranu od nje. Vučica je potrčala za njim. Pratila ga je dok on nije stao, ali nije se okrenuo prema njoj.

,,Ko si ti? Ti si ubio onog psa?" Vučica je pitala.

,,Jesam," odgovorio je vuk, nežnim glasom ,,da odbranim tebe." Okrenuo se prema njoj i pokazao, zapravo, pokazala, svoje nežne oči.

Malena je gledala u te oči i tek joj se tada vratilo sećanje, u fragmentima. Ta vučica ju je rodila, zajedno sa svojim ostalim mladuncima u leglu. Zbog seče drveća sa druge strane šume, vukovi su se selili što bliže ovom delu šume, blizu farmi. Ljudi su im uništavali domove i vukovi su radi osvete uništavali njihove, napadajući im farme. Malena se izdvojila od čopora tokom jednog napada na susednu farmu i tako je završila kod Vestovih.

Malena je osetila strah, ali ipak se smešila. ,,Ti si moja..."

,,Jesam." Rekla je tamna vučica.

Malena je krenula do nje, ali se zaustavila u mestu. ,,Nemoj njih da povrediš. To su moji prijatelji."

,,Onaj pas je tvoj prijatelj i ona žena, niko drugi ne misli na tebe."

,,Spasili su mi život."

,,A ti si oduzela jedan."

Vučica se namrštila. ,,To si bila ti. Videla sam te. Kako si mogla da ubiješ tog psa?"

,,Napao te je, želela sam da te zaštitim."

,,Zašto si me tako ostavila?"

,,Htela sam da te povedem, ali onda sam videla onu ženu. Već su pucali u nas jednom, nisam htela da rizikujem."

Vučica je stajala u mestu, razočarana u tamnu vučicu. ,,Na mene neće pucati."

,,Hoće kad saznaju šta si uradila."

,,Ti si to uradila!" Vučica se branila.

,,Ne možeš da dokažeš. Šta ako te ponovo neko napadne kao Lepi, hoćeš li ga pustiti ili mu presuditi?"

Vučica je sagnula glavu. ,,Odbraniću se, ali neću ga ubiti. Zavisi ko me napadne i koga će napasti."

Odjednom se čuo zvuk šapa kako trče prema njima. ,,Tu si, Vučice!" Maleni ih je pronašao. Uplašio se kad je video odraslu vučicu.

,,Šareni, šta se događa?" Vučica ga je pitala.

,,Sprema se oluja, a tebe nema."

Vučica je tek tada primetila da se nebo naoblačilo. Još jednom je razmenila poglede sa tamnom vučicom i otišla natrag za Šarenim.

Na putu do farme ih je uhvatio pljusak, ali uspeli su da stignu pre nego što oluja nije bila u vrhuncu.

Mađi Vest je osetio da mu se prehlada vraća, ali nadao se da će proći od prirodnih melema, lekova i nakon što se utopli u svom domu. Sreća pa su izbegli najgori deo oluje.

Gospođa Vest je sela pored njega na krevet I obgrlila ga je da ga ugreje. ,,Ne daj se. Tvoja sestra je pobegla u grad na vreme, a samo si mi ti ostao da ne poludim pored tvog oca. Daj Bože da se ni ne vrati kad od jutros nije." Molila se.

Pošto se Gospodin Vest nije kući večeras, Gospođa Vest je pustila sve pse da prespavaju kod kamina, jer su nazebli.

Princ nije mogao da spava, gledao je kroz prozor i čekao svog gospodara da se vrati.

,,Gospodin Vest se neće vratiti večeras, Prinče." Rekao mu je Šareni. On i Vučica su ležali pored kamina.

,,Šta ti znaš, pseto?" Podsmevao se. ,,Onaj tvoj slabašni vlasnik je opet bolestan, a moj je dobro. Vratiće se i vratiće nam i Lepog. Znam, da je otišao zbog toga."

Vučici je bilo žao kad je videla sa kakvim entuzijazmom Princ priča o Gospodinu Vest. ,,Znaš da se on ne brine oko Lepog?"

Princ je pobesneo na njene reči i krenuo je do njih. ,,Niko se tebi nije obratio, čudovište!"

Vučica je ustala kad je videla da je Princ besan, a Šareni je takođe ustao I stao između njih. ,,Hej, smiri se. Ona nije mislila ništa loše."

,,Jesam, mislila sam loše. Gospodin Vest je užasan." Rekla je Vučica. ,,Samo povređuje naše vlasnike."

,,Baš me briga." Rekao je Princ. ,,Da su vaši vlasnici snažniji, znali bi kako da se odbrane." Otišao je u susednu sobu da spava, daleko od njih dvoje.

Šareni je pogledao u Vučicu. ,,Ako smem da znam, ko je bila ona vučica u šumi danas?"

,,Sutra ćemo o tome, ali mogu samo da kažem da sam sada sigurna da nisam ja ubila Lepog."

Šareni je klimnuo glavom. Sam je shvatio o čemu se radi i na šta je mislila, ali nije hteo dalje da je ispituje.

,,I dalje ti je hladno?" Pitala je.

Klimnuo je glavom.

Vučica je legla pored njega i ušuškali su se jedno pored drugog. Ovako im je bilo toplije i zaspali su.