Silent Demon \\ Completed

Part 26

Mihailo:Zasto si me nazvao tata?

Upitao je uhvativsi Taehyungovu loptu te mu dobacivsi

Mihailo:Pokusaj malo jace sutnuti i ciljati malo vise ka gore

Taehyung je klimnuo glavom te se udaljio

Taehyung:Pa otac si mi,ne? Tvoja krv tece mojim venama

Mihailo je spustio glavu osecajuci se malo posramljejo na sta se Taehyung nasmejao

Taehyung:Sta je bilo bilo je, svi pravimo greske, one nas cine onima sto jesmo i ne mozemo promeniti proslost niti uticati na nju mada na buducnost mozemo

Mihailo je pogledao Taehyunga koji se smejao te mu jedna suza sklizla niz obraz a da nije ni primetio

Taehyung:Znam da ovo nisi ti

Rekao je ovaj put sa ozbiljnom facom

Taehyung:Osecam oce,osecam tvoju bol,kako molis da te puste

Gledao ga duboko u oci

Taehyung:Okovan si lancima

Rekavsi to sve oko njih postalo je crno a Mihailo je sedeo u cosku,okovan lancima i plakao

Tashyung:Andjelove oci ne mogu biti toliko tamne

Polako se problizavao te cucnuo ispred njega

Mihailo:K-Ko si ti?

Taehyung se osmehnuo na te reci

Taehyung:Dobro me pogledaj

Mihailo ga je gledao,skenirao je svaki deo njega te ga snazno zagrlio

Mihailo:S-Sine

Niz Mihailove ruke tekla je krv,njegovo odelo nije bilo belo,bilo je od krvi dok mu krila imala boju pepela

Taehyung:Shhh ne brini...sve ce biti uredu...sve mi je jasno

Polako se odvojio od njega vrativsi se na fudbalski teren u dvoristu i stajajuci ispred Mihaila

Taehyung:Jesi li za sladoled?
Mihailo:Ne treba li ti doci drug?
Taehyung:Tek za 1h imamo vremena da odemo po sladoled sto kazes?
Mihailo:Moze
Taehyung:Super,znam gde ima prelep sladoled

Taehyung ga je uzeo za ruku te povukao ka napolje vodeci ga po sladoled

"Molim te...pomozi mi..." cuo je slabasan glas u svojoj glavi "Hocu..." odgovorio je..

~Time skip~

Mihailo:Sto radis?
Taehyung:Čekam Jungkooka
Mihailo:Kasni?
Taehyung:Ne,samo....ne mogu da docekam da ga vidim
Mihailo:Razumem

Taehyung se okrenuo prema Mihailu te ponovo pogledao u njegove oci

Taehyung:Cujes li me oce?

Oko njih je sve ponovo bilo crno,Mihailo je ponovo bio u lancima

Mihailo:Č-Čujem t
e
Rekao je slabasno sedeci sklupcan u cosku

Taehyung:Umreces...
Mihailo:Verovatno
Taehyung:Zar ne mozes nista da uradis?
Mihailo:Nazalost...ne...previse sam slab...
Taehyung:Kako si zavrsio ovde uopste?
Mihailo:Nije sad vreme da ti kazem...previse dugo si van svog tela a i prijatelj ti dolazi

Mihailo je pogledao u Taehyunga te se Taehyung sledio,njegove oci...

Taehyung:O-Oce t-ti...slep si

Mihailo se osmehnuo na Taehyungove reci

Mihailo:Da....izgleda
Taehyung:Ali nisi bio....

Taehyungova ruka se tresla,malo je falilo da zaplace kada je osetio Mihailovu ruku na svojo
j
Mihailo:Ne zovi me ocem,ne zasluzujem to...i ne brini se za mene,bicu dobro