DUŠA BEĆARSKA-Ante Rebić

24

Ante Rebić

Ivana je zaspala,a ja sam uzeo Valeriju i sišao s njom u dnevni. Začuo sam glasove i ustanovio da su kod nas mamine prijateljice i da sad kreću pitanja.

"Oo Ante dobar dan"

"Dobar dan i vama."

"To je na čuvanju mala ili?"

"Ne ne,naša unuka je to."-rekla je mama ponosno i podragala malu

"Unuka? Kako to?"

"Ljepo,prije mjesec dana sam postao tata"

"A mama? Tu je ili?"

"Tu je,ona je Ivanina i moja mala"

'"Vida?"

"Da"

"Ljepo,kako se zove?"

"Valerija"

"Ljepo ime"

"Ante,a Ivana?"

"Spava,idemo kasnije po još neku robicu za malu"

"Budete ju ostavili tu ili?"

"Ne znam,mislim da ne. Vidjet ćemo"

Izašao sam sa malom van i sjeo. Mirna je curica i dobra,drago mi je što se možemo brinut o njoj ali mi je žao što nije stvarno naša.

"A tu ste vas dvoje. Skrivate se"-nakon nekih sat vremena je došla Ivana i sjela do nas.

"Jesi se naspavala?"

"Jesam. Ona?"

"Bila je budna i zaspala pred malo."

"Moram je budit,mora jest"

"Joooj pa plakat će"

"Ante plakat će tako i tako. Ajmo unutra i daj da ju budim polako"

Ivana Vida

Probudila sam ju i počela je plakat. Klasika zašto nebi plakala ako ne mora?

"Šta je bilo?"-zabrinuto je upitala Nediljka

"Probudila sam ju jer mora jest pa plače"

"Mrvica mala,daj ja ću je držat ti joj napravi jest"

Jela je i nije htjela spavat više,možda i bolje jer bi navečer vilovala.

"Ante? Ajde idi se obuć pa da idemo"

"A ti se nećeš oblačit?"-upitao je i pogledala sam se i vidjela da sam u pidžami

"Joj"

Ušli smo u sobu i on je otišao u kupaonu,a ja sam na Valeriju obukla roza haljinicu,sandalice i stavila joj roza trakicu sa mašnom na glavu. Na sebe sam ibukla dugu roza haljinu i taman je Ante izašao

"A vidi tatine ljepotice. Kad mama sredi ti je mačka i pol"-rekao je a ona kao da mu se nasmijala.

Sišli smo i vidjeli da je Boško stigao

"Ohoo kamo vi?"

"Do Splita idemo joj kupit još neku robu"

"Sine moj mala je sad preljepa,ali kad poraste morat ćeš ti s puškom ganjat njene dečke"-rekla je Nediljka i nasmijala se

Stavili smo nosiljku iza i vezali ju te krenuli.

"Kupio si blek?"

"Jesam,ali sad pošto imamo malu vas dvije idete sa mnom za Italiju"

"Ok ali još ne možemo,premala je za dug put i nema osobnu. Za mjesec dana kad ju dobije dođeš po nas i idemo,ja do tad nađem zamjenicu mene"

"Može i to. Vidiš kako mi dobro funkcioniramo"-rekao je i nasmijao se.

"A šta drugo možemo? Hahahah,moramo ju krstit."

"Dobro budemo to dok sam još tu. Oćemo ovdje ili?"

"Ja bi u Miholjcu,ako se slažeš"

"Di god ti oćeš mrvi. Vidi sa svojima da dogovore krštenje,kuma?"

"Kum će bit"

"Domi?"

"Da,može?"

"Naravno. Drago mi je što je mala završila kod nas,vidiš da smo opet pali jedno na drugo"

"Jesmo..."

"Volim te Ivana znaš?"

"Znam....ali nisam spremna reć ti isto. Nije da te ne volim ali treba mi vremena,sve mi je ovo još čudno"

"Znam razumijem te. Samo sam htio da znaš"