DUŠA BEĆARSKA-Ante Rebić

2

Ivana Vida

Raspakirala sam stvari i sve složila u ormar. Bilo je tako ljepo bez Domagojabi njegove vike.

"Di je napast"-pitala sam mamu i sjela do nje

"Spava,jesi gladna ti?"

"Ne ne. Idem ja na kavu sa Ivanom pa dođem kad se tata vrati"

"Ajde. Ljubi nam Davida"

"Budem"

Uzela sam torbicu i ključeve te izašla iz kuće i iz dvorišta.

Nakon 10 minuta došla sam do Erina i vidjela kako me čekaju Ivana i David.

"Pa hej mala"

"Hej šogili. Malac moj"

"Teta"

Sjela sam i naručila kavu te smo se ispričale

"Di mi je gora polovica?"

"Šuti jebote spava. Hvala dragom Bogu,ej od 3 ujutro do 5 nije presto mljet"

"Hahahahahahahha tipičan Domagoj. Jeste rekli Rudiki da je osto bez vozačke?"

"Ja sam rekla reko čovjek budala i nasmijo se"

"Hahahahaha ej oni će jedva čekat da odete"

"Kao i svaki put"

"Teta jel mogu s tobom kod bake?"

"Davide ja moram sa tatom večeras po dečke tako da ne. Budem došla sutra ujutro po tebe,može?"

"Moze i tako"

Još smo sjedile 2 sata dok nije zvala napast

"Šta je napasti? Nemoš bez sekice?"

"Daj ne seri. Di si?"

"U Erinu na kavi sa Davidom i Ivanom. Zašto?"

"Dečki dolaze oko 23 pa sam mislio pokupit njih i da odemo van? Ako si za"

"I ja moram vas nadgledat i vozikat?"

"Ne Ivana idemo se zabavit. Svira Slavonia bend u Laguni"

"Ohooo primamljiva ponuda. Dobro ajde"

"Kak mi je sin?"

"Savršeno. Kao i žena"

"Dobro,kad ćeš kuć?"

"Ubrzo,aj bok"

"Šogili sorry al zove tvoj dragi"

"Čula hahahah. Ajde nemoj se previše opit"

"Čuj ne garantiram ti to"

"Ahahahhaha joooj ti. Ajde vidimo se"

"Ajde ljub"

Platila sam kave i izašla te krenula u auto ali se neki lik zabio u mene

"Dobro budalo jedna kud gledaš?"

"A ono oprosti. Ja sam Ante"

"Koga briga ko si ti? Aj miči mi se s puta seljačino"

"UMIŠLJENA"

"BUDALO"

Tlak mi je dignuo u sekundi. Sjela sam u auto i krenula doma

"Ej taman na ručak zlato."

"Odlični gladna sam"

"Skitnicee"

"Domagoj jezik za zube više"

"A jes grintava danas"

"A ti nebi bio? Vozim te od 3 ujutro pričaš ko navijen. Zaspem na 10 minuta probudiš me,odem na kavu zoveš. Ja razumijem da ti mene voliš al brate daj mi da dišem danas"

"Grintalo grintalo"

Krenula sam ga klepnut al me je tata zaustavio

"Eej ajde mir. Nekad se zbilja pitam dal imate 24 i 26 godina ili 2 i 6. Jedite"

Ok možda jesam malo pretjerala. Jeli smo te sam ja stavila suđe u perilicu i počistila stol te otišla do Domagoja

"Aj dođi"

"Reci?"-upitao je kad smo izašli na balkon

"Gle sorry nisam možda trebala onak reagirat al znaš kakva sam kad sam umorna"

"Znam da. Ali tebe nešto opako muči"

"Zašto to misliš?"

"Jer se ne smiješ više,šta je bilo?"

"Mislim da sam vidjela svoje tu u Miholjcu danas"

"Baš te briga ti imaš svoju obitelj. A oni su glupi ako pokušaju bilo šta"

"Hvala Domi"-rekla sam i zagrlila ga.

Njemu mogu sve reć a da nikome ne kaže. Divan je brat i divna osoba.