U pogrešnim rukama

19. dio

Okrenula am se i bila sam u potrazi za svojom torbicom. Nadam se da je ostala tamo gdje sam je ostavila. Pogledom sam pretraživala prostoriju i ugledala sam je na stolu kod Nikolaja .Prišla sam mu i uz izvinjenje sam uzela svoju torbicu i uputila sam se prema prostoriju i kojoj sam imala razgovor sa Maxom. Max?Kako to čudno zvuči,nikada ga ne bih nazvala nadimkom. Možda mi je mozak kaša,ali to sebi neću dozvoliti. Ušla sam u sobu i odmah sam uzela telefon i pozvala sam doktora Ignjatovića. Čekala sam i čekala ,ali on se nije javljao. Znam da je kasno ali moram da se posavjetujem sa njim. Nakon što sam dugo vremena provela pokušavajući da ga nazovem,odustala sam. Ponovo sam osjetila trnce kako mi prolaze kroz tijelo i nešto je počelo da me guši. Pokušavala sam doći do vazduha i sve oko mene se zamračilo. Disala sam plitko i ubrzano,a uskoro nisam osećala niti jedan dio svoga tijela,pa čak ni kada sam pala. Čula sam dozivanje moga imena,ali kao kroz maglu. Jedino što sam uspela izgovoriti bile su riječi upućene Maximu.

- Max, vodi me kući. Ništa nisam osetila,pa čak nisam ni primjetila kada sam zaspala.

Probudila sam se i već je bio dan. Ni ne znam koliko je sati bilo.Prisjećala sam se prošle noći i odmah sam se podigla u sjedeći položaj. Bila sam zatečena svime oko sebe. Bila sam u Maximovoj sobi. Okretala sam se tražeći svoju torbicu koje nije bilo na vidiku. Odmah sam ustala i tek sada sam shvatila da sam samo u donjem vešu. Izjurila sam iz njegove sobe i ušla sam u svoju. Na krevetu su se nalazile bačene haljina i torbica sa stvarima rasutim okolo. Uzela sam telefon u ruke i odmah sam videla propuštene pozive od doktora Ignjatovića. Otkucala sam njegov broj i odmah sam ga nazvala.

- Dobar dan ,doktore. Rekla sam dok sam nespretno oblačila ogrtač.

- Dobar dan,gospođice Kovačević. Izvinjavam se na svojoj neprofesionalnosti,ali sinoć sam imao hitan slučaj. Recite,šta ste trebali? Pitao me dok sam ja nervozno lomila prste.

- Nisam koristila pilule određeno vrijeme....

Maxim P. O. V.

Cijelu noć nisam spavao,čekao sam da se probudi i prisjećao sam se trenutka kada me nazvala nadimkom. Možda nije bio dobar trenutak za to ali možda sam bio srećan. Čim je svanulo otišao sam u kuhinju i uzeo sam laptop,kako bih završio neke bitnije poslove. Nakon nekoliko sati pogledao sam na sat i bilo je tačno pola deset. Odlučio sam da proverim da li je sve u redu sa njom i da li je možda ustala. Popeo sam se uz stepenice i ušao sam u svoju sobu ali nje nije bilo. Pa da, vjerovatno je u svojoj sobi. Napravio sam par koraka i polako sam otvorio vrata. Odmah sam načuo njen razgovor.

- Nisam koristila pilule neko vrijeme. Zanima me samo može li doći do nekih komplikacija? Aha,aha,da. To znači da je velika vjerovatnoća da je to u pitanju.Da,znam,to je bilo veoma neodgovorno sa moje strane,ali eto desilo se. Ma,naravno,otići ću na kontrolu samo da potvrdim i uzeću tablete ponovo. Hvala Vam mnogo,doviđenja. Zaledio sam se u mjestu. Kako je mogla da mi prećuti tako nešto? Trudna je. U pitanju je i moje dijete. Naše dijete. Naglo se okrenula prema meni i osmjeh joj je odmah pao sa lica. Nijemo sam je gledao tražeći odgovore. Nisam bio u stanju da išta progovorim. U isto vrijeme sam bio razočaran i iznenađen. Sviđala mi se ova situacija,a i u meni se probudila emocija za koju sam mislio da je davno umrla. Niti jedan bijes ni ljutnja nisu mogli da prevaziđu ovu radost u meni. A ona? Prije ili kasnije ću joj morati priznati sve.

Anita P. O. V.

- Nisam koristila pilule neko vrijeme. Zanima me samo može li doći do nekih komplikacija?

- Ako ste pratili planove ishrane ,par dana nikome neće naškoditi, ali ako niste,vjerovatno ćete imati neke reakcije i poteškoće. Možda je u pitanju masna hrana.

- Aha,aha,da. To znači da je velika vjerovatnoća da je to u pitanju.

-Da postoji velika vjerovatnoća,a mogu Vam reći da je to bilo veoma neodgovorno,rizikovali ste svoj život.

-Da,znam,to je bilo veoma neodgovorno sa moje strane,ali eto desilo se.

- Potrudite se da se to više ne dogodi i sada odmah ću Vam zakaziti termin kod doktora Sergeja Ivanoviča,poslaću Vam njegov broj.Vaša bolest je veoma opasna,uzmite to u obzir sledeći put.

-Ma,naravno,otići ću na kontrolu samo da potvrdim i uzeću tablete ponovo. Hvala Vam mnogo,doviđenja. Prekinula sam vezu i bacila sam telefon na krevet. Nasmješeno sam se okrenula,ali osmjeh mi je odmah pao sa lica. Maxim je stajao ispred mene i blijedo je gledao u mene.

- Maxime,šta se desilo? Preplašeno sam mu prišla i stavila sam svoje ruke na njegove obraze. Pogled mu je idalje bio bezličan.

- Ti... Ti si stvarno.... Hrapavo je izgovarao riječi što me pomalo uplašilo. Telefon mi je zavibrirao,vjerovatno mi je doktor Ignjatović poslao termin. Odmah sam se okrenula i uzela sam telefon u ruke. Pregled mi je zakazan za tačno 2 sata.

- Maxime šta si htio da mi kažeš,malo sam u žurbi. Ponovo sam se okrenula i njegovo lice se pomalo opustilo.

- Nije važno idem sada,vidimo se kasnije. Prišao je i poljubio mi je čelo. Izašao je ,a ja sam ostala zbunjena. Nešto nije u redu sa njim. Kasnije ću se pozabaviti sa tim,a sada imam pametnijeg posla. Nadam se samo da je sve sa mnom u redu.

......

Mišljenja.😊

Nisam stigla da pregledam greške,ovaj deo mi se baš i nije toliko svideo,možda kasnije prepravim. Pišite mišljenja i kritike,da znam šta je dobro ,a šta nije.😅