Ukus uzasa

Uvod

Uvek prezivi, to je moj moto kroz sve ove godine. Da, bez obzira gde si i sta radis, ostanes jak i prezivis, to mi daje snagu. Kroz tuce i borbe naucila sam da zivim za sebe. Nisam odustajala, bila sam srecna i spokojna. Al ta sreca je ubrzo izbledela.

Niko nije mogao da znam sta ce se desiti tog kobnog dana. Niko nije sumnjao da ce se ta sreca nestati u samo dva sata, i krenuti bol i tuga.

Flashback- 21. april 2019 godina

Svanuo je jedan lep i suncan dan, moj rodjendan. Izjurila sam iz kreveta kao furija i uletela u susednu sobu kod mog brata.

-Logane! Logane!- vikala san dok sam ga udarala jastuk po glavi. Moj brat Logan, bio je moj najbolji prijatelj. Prolazio je kroz sve lepo i lose samnom. Volela sam ga cak i vise od roditelja. Bio je t kad sam prvi put pucala iz pistolja, (ne nije bilo protiv-zakonito ukratko roditelji su nam policajci), kada sam se upoznala sa mojim pravim tatom, i kad sam krenula u peti razred. Sta vise reci, pored tolike razlike u godinama, obozavala sam ga.

-Sta je bilo?-upitao je sanjivo pa me prevrnuo na sta smo se oboje nasmejali.

-Pa srecan rodjendan Vasko- rekao je uz onaj njegov blistavi osmeh.

-Hvala hvala ajde sad ustaj da mi das poklon- rekla sam kratko i odmarsirala do vrata.

-Ko je rekao da imam poklon za tebe uopste?- pitao je blesavo

-Pa Dzo mi je rekla, ti njoj sve pricas pa sam odlucila da to iskoristim-

-Pih sta ti je majka-rekao je vise za sebe al sam ga i jacula i samo se glasno nasmejala.

Nakon sto se odrzao specifican dorucak, pracen mojim govorom koji je drugaciji svake godine, poceli smo da se spremamo za porodican rucak. Nisam se nesto oreterano doterivala, nmjednostavno nisam volela. Popodne je proteklo prelepo, uzivala sam u rucku ali i u ostatku popodneva. Uvece sam izasla sa tatom i njegovom verenicom, inace Loganovom pravom mamom. Sta da kazem, oorodica nam je veoma komplikovana.

Pred spavanje sam se pozdravila sa mamom i Loganom i otisla u krevet uz osmeh.

Budi me lupkanje na prozoru, ne obazirem se i nastavim da spavam, nisam nista ocekivala zato sto je tog dana svakako bilo nevreme. Ustala sam i zatvorila prozor i vratila se u krevet. Ubrzo sam se ponovo trgla, u istinu dosta sam se olasila grmljavine i nevremena. Krenula sam da odem do Loganove sobe, al sam se u trenutku osetila previse slabom. Osetila san da gubim ravnotezu i padam na pod. I od tada, vidim samo mrak

End of the flashback

I tako su prolazili, dani i meseci, i slucaj je zbog pravila sluzbe, morao biti zatvoren. Nikad nisu nasli nijedan trag, za otmicu, i od tog kobnog dana, tvrdi se da je Vasilija Popovic pobegla iz kuce. Iako niko nije verovao da bi jedanaestogodisnjakinja tek tako u gluvo doba noci pobegla od kuce, policajci su bili primoreni da daju taj izvestaj medijima.

Agonija porodice Popovic idalje traje, ne veruju da je njihova najsvetlija tacka tek tako otisla. Ali pakao za ovu porodcu tek dolazi, kada im javljaju da je, posle godine i sest meseci, nadjeno spaljeno telo njihove cerke nadjeno u jednoj napustenoj brvnari u susednom gradu.