Ukus uzasa

Cetvrti deo

Vidim samo mrak, osecam kako mi nesto probada stomak i da ne mogu da se probudim. Kroz maglu cujem dozivanje, dozivanje mog imena. Zadnje cega se secam je da sam stajala ispred njega i preklinjala ga za milost.

-Vasilija, otvori oci, ostani sa nama- cujem kroz maglu Stajlsa, al ne mogu otvoriti oci ma koliko ja to zarko zelela.

-Otvori oci, Vaso- e sad haluciniram. Ucinilo mi se da sam videla brata, Lpgana, mog Logana. Al idalje ne mogu doci sebi, kao da sam paralizovana.

Dve nedelje ranije

Sedimo u sobi svako u svojim mislima. Ja bacam lopticu od zid a on gleda u prazno. Cekam da svafi informaciju da je otet, ali ne mogu vise da cekam

-Stajls, sta se desilo?-

-Kako to mislis sta se desilo?-

-Sta se desilo u zadnje dve godine, postao si drugaciji-

-Pa znas, kad ti nestane vazna osoba nisi bas najbolje, i onda, dve godine kasnije, sretnes je u jednom oronulom skladisty-

-Aha, sad razumem-

-Kako si prezivela sve ovo?-

-Ne znam Stajls, iskreno, navikla sam se posle nekog vremena.-odgovorim mu istinu

Par kilometara dalje, u parku, sedeli su Logan i Marija, oboje su cutali, Marija jer je spomenula Loganovu sestru, a Logan zato sto nije imao sta da kaze.

-Marija, mozemo prestati da pricano o tome, molim te-

-Mozemo, izvini, ali se zatvaras u sebe, a to me brine. Rekla sam ti da je bolje da si isao samnom na godisnjicu-rekla mu je milo.

-Izvini i ja sto sam odsutan ovih dana, Endi uskoro treba da se porodi, Luk i Dzo se vracaju iz Amerike, pa i to vencanje. A pre samo dve nedelje je bila godisnjica. Samo, ne mogu prihvatiti da je vise nema, da nece biti tu za vencanje nasih roditelja-

-Ej u redu je, razumem, nedostaje ti-prisla je blize njemu i zagrlila ga.