Psychopath's love

1.

-Ljudi ne shvataju suštinu života jer ih njegova poenta izjeda kao što crv jede jabuku. Ali zato sam ja bila ta koja je našla svoju suštinu. A ona je uz njega.

Zaklopivši knjigu, devojka nebo plavih očiju se stidljivo nasmešila.

-Kraj. - dodala je uz osmeh.

Salom se prolomio gromoglasan aplauz, praćen žvizducima i bodrenjem prisutnih.

-Lepo je znati da je nečija autobiografija posvećena "njemu"- šapnula sam.

Devojka pored mene se zakikotala, ne prestajući da tapše.

-Viv, nisu svi samostalni kao ti. - nasmešeno je rekla, ćušnuvši me laktom.

-U redu dragi moji, vidimo se na sledećem meeting-u! - nasmejana plavuša je uzviknula, razdragano mašući rukama.

Ustala sam i uzela svoj duks.

-Ako budem morala da odslušam još jednu autobiografiju, neće biti sledećeg puta. - progunđala sam, izlazeći napolje.

Hladni povetarac mi je promrsio kosu, i naterao me da navučem duks preko majice.

-Prohladno je.- Monika je dodala, puštajući svoju crnu kosu iz visokog repa.

-Da. Za ovo doba godine.-polako sam krenula da hodam trotoarem dok me je ona u stopu pratila.

-Ideš kući? - upitala je, zureći u mene svojim tamno braon očima.

-Verovatno. Možda ću prvo da se prošetam. - slegnula sam ramenima.

-Pa, ja neću da se smrzavam tako da idem kući.-na brzinu me je zagrlila a potom potrčala ka taksiju koji je upravo stao preko puta ulice.

Mahnula sam joj a potom krenula da se šetam trotoarem.

Čudno je što se šetam po mraku. Nisam navikla na šetnju. Pogotovo ako sam sama.

Monika je moja najbolja prijateljica sa kojom sam bila zajedno i u osnovnoj i u srednjoj školi,pa čak i sada, na faksu.

Mada, izgleda da će nam se putevi razići posle njega jer će ona preuzeti kancelarijski posao u kompaniji njenih roditelja dok se ja i dalje opredeljujem za posao.

Ipak su mi preostala još dva ispita do kraja. A ponuda ima na pretek. Tako da ćemo videti...

Izvadila sam telefon iz džepa svojih crnih uskih farmerica i proverila koliko je sati.

-Uh... - vratila sam telefon nazad u džep.

Pola dvanaest je.

Meeting Autora se završio kasnije nego obično.

Uzdahnula sam i nastavila da hodam ka svojoj kući.

Možda sam trebala uzeti taksi.

-Eee, Vivian... - uzdahnula sam, koreći sama sebe.-Te knjige će ti doći glave.

Bilo je čudno što je grad toliko tih. Nije čak ni toliko kasno.

Stigla sam do ulice blizu moje, koja je bila veoma loše osvetljena.

Samo jedna ulična svetiljka pored garaže je bila upaljena dok su sve ostale bile ugašene.

Navukla sam kapuljaču na glavu i u nastavila da hodam.

Uočila sam dečka tamne kose u zelenoj teksas jakni, nagetog nad vratima garaže.

Odlučila sam da ga ignorišem i samo nastavim da hodam ali škriputavi zvuk me je naterao da stanem.