Psychopath's love

3.

Prošla su dva dana od mog poslednjeg susreta sa dečkom koji mi je spasao život i prestrašio na smrt.

Na vestima u protekla dva dana nije bilo pronađenih tela i novih ubistava, što bi svi normalni građani shvatili kao dokaz da je grad bezbedan.

I svi su se ponovo osećali bezbedno.

Svi osim mene, jer sam baksuz.

Osim činjenice da na neki "poseban" način,jelte, privlačim ubicu i popriličnog psihopatu, on mi zna i ime.

Kako? Nemam pojma.

Ali ću saznati.

I to na veoma jednostavan način.

Koji će me verovatno koštati života ako dečko-ubica sazna...

Da, odlučila sam da ću ga tako zvati sve dok ne otkrijem njegovo ime. Ili mi ga on sam kaže...

Jer koliko god lep i privlačan bio, čak i pod činjenicom da uopšte nije morao da ulazi u mračnu uličicu kako bi mi spasao život, ubio je trojicu muškaraca.

Jeste da bi ta trojica završila u zatvoru ili bi ih neko kad-tad premlatio, ali bi barem imali šansu da se promene.

Ali opet, ako je verovati onoj dobroj staroj: Vuk dlaku menja ali ćud nikada , možda se i ne bi promenili.

Ali bi bili živi.

Možda sam luda što mi je stalo do njihovih života jer očito njima nije bilo bitno da li ću ja udahnuti još nekoliko trenutaka mog.

Ali taj osećaj krivice me izgara i izjeda iznutra. Zbog mene su mrtvi.

Da se nisam uspaničila i da u takvim situacijama razmišljam racionalno, sigurno ne bih završila u mračnoj uličici za koju svaka iole normalna osoba zna da je najgore mesto za skrivanje.

Bacila sam pogled na svetlo sivi sat na zidu koji je pokazivao da je tačno osam sati uveče.

-Okej...-uzdahnula sam, izlazeći iz kuće.-Idemo...

Zaključala sam vrata i "neupadljivo" se osvrnula oko sebe kako bih se uverila da dečko-ubica ne vreba iz nekog žbuna.

Uzdah olakšanja me je ispunio kada sam umesto njega uočila visokog dečka plave kose i očiju, kako mi se kezi, naslonjen od policijski auto.

Polako sam se uputila ka njemu, razmišljajući da li je ovo dobra ideja ili jedna od mojih najgorih do sada.

Najgora stvar koja bi mogla da izađe kao rezultat ovoga je da dečko ubica sazna i da me razapne na krst kao Isusa.

Odlučila sam da ipak nastavim sa planom.

-Skini taj kez sa lica. Trebalo bi da izgledaš zastrašujuće.-rekla sam, posmatrajući kako se dečkove usne šire osmehuju.

-Možda bih mogao da napravim izuzetak sa starim prijateljima.-uz kez me je privukao u nežan zagrljaj.

-Zdravo Viv...-dodao je, polako me puštajući.

-Šta ima, Nik?-prijateljski sam ga udarila po ramenu.

Zakikotao se.-Ti reci meni. Ti si ta koja me je nazvala i skoro mi poklonila srčani.

Prevrnula sam očima.-Ma daj Nikolase, tebe ništa ne može toliko šokirati. Čak je i Mona pala u tom pokušaju.-pecnula sam ga.

Nikolas je Monikin bivši dečko i moj bivši najbolji drug. Njen raskid sa njim i prekid našeg prijateljstva bili su posledica Nikolasovog idiotskog ponašanja od kada je primljen na kriminalistički fakultet.