Ogoljena

Savršena prilika

Buljim u ugovor koji sam dobila i ne verujem sopstvenim očima. Prvo sam dobila poslovnu ponudu za koju sam mislila da je šala ali kada sam dobila potpisan ugovor umalo se nisam šlogirala. „Stil izgradnja" je van mojih dostignuća, firma se bavi izgradnjom i uređenjem luksuznih stanova, poslovnih prostorija, hotela i kuća a meni su ponudili posao uređvača enterijera. Ovo je bila prilika koja se ne propušta zato sam potvrdila sastanak sa Krisom iz Stil izgradnje i već sutradan smo sklopili ugovor. Bila sam presrećna što ću konačno da dam otkaz onom kretenu od Barnija.

- Tata kaži dragička? – poljubim oca uzbuđeno.

- Dobila sam posao iz snova! Potpisala sam danas ugovor. Nisam želela ranije da ti kažem da ne bih izbaksuzirala ali konačno je, počinjem u ponedeljak – okrenem se na zvuk otvaranja vrata i ugledam novog cimera mog oca. To je bila neka starija žena.

Pitam se šta li sada radi bivši cimer mog oca, prošla su dva meseca sigurno se vratio svom životu. Moram priznati da mi nedostaje ali nadam se da je srećan gde god da se nalazi.

...

- Dobro jutro ja sam Renata Henc – nasmešim se plavuši. Obukla sam svoju najlepšu poslovnu haljinu, bela strukirana, imam najudobnije štikle i naoružala sam se samopouzdanjem. Danas je moj prvi radni dan.

- Dobro jutro gospođice Henc očekivali smo vas. Vaš ured je na devetom spratu tamo vas čeka Klara ona će vas uputiti u sve.

- Hvala najlepše.

- Nema na čemu i dobrodošli.

- Hvala ... – pročitam njeno ime na pločici.

- Atina.

- Tako je, srećno.

- Hvala još jednom – udahnem duboko i krenem ka liftu.

Pritisnem dugnem za deveti sprat i brojim u sebi. Samo mirno, samo polako.

Zvono se oglašava i vrata se otvaraju. Izlazim iz lifta i dočekuje me devojka mojih godina sa osmehom.

- Gospođice Henc ja sam Klara i biću vaš asistent – nasmešila mi se.

- Imam asistenta? – nisam mogla da verujem.

- Zapravo delite me sa još par osoba ali i vaša sam.

- Vau, Renata – pružim joj ruku.

- O, Klara – nasmešila se ponavljajući svoje ime.

- Drago mi je što smo se upoznale Klara.

- Takođe, pokazaću Vam ured.

- Nemoj da mi persiraš molim te.

- Nema problema.

Ušle smo u prelepu kancelariju uređenu u modernom stilu, prozori od poda do plafona, dominiraju moje omiljene boje, moje omiljeno cveće se nalazi na stolu, staklene police na zidovima... ovo kao da sam ja uređivala.

- Vau – kažem jednostavno. Ovo je najlepša kancelarija koju sam ikad videla.

- Kancelarija je skoro preuređena i moram priznati da izgleda neverovatno – Klara mi se pridružuje.

- Treba zaposliti ovog enterijeristu – imamo isti stil.

- Ne znam ko je uređivao ovu prostoriju. Nego, ovo je tvoja propusnica, parking mesto, pauze, brojevi svih u firmi... – Klara je počela da mi objašnjava uobičajene stvari i prepustila sam se.

...

Nakon što mi je Klara pokazala firmu i podelila sa mnom osnovne informacije tipa da je vlasnik jako dugo bio na odmoru i da je ovo porodična firma koju je osnovao Čejs Stil, trenutno njom upravljaju njegov sin Čarls i unuk Maks Stil ali Čarls se povlači iz posla jer se njegov sin vratio sa odmora. Pričala mi je o arhitektama, ostalim mojim kolegama, ma o svemu, devojka je pričala do ručka. Prvi radni dan mi je prošao u informacijama. Nakon posla svratila sam do oca a onda i do Sofije, moje prijateljice.

- Ko me se to setio? – zagrlila me.

- Ne preteruj videle smo se prošle nedelje.

- Nedelje – podiže obrve.

- Bila sam zauzeta, novi posao.

- Da, sad si faca, bar ne radiš više za onog kretena.

- Ne radiš ni ti – podsetim je.

- Da, moramo da popijemo nešto u to ime – predložila je.

- Slažem se, odavno nisam proslavljala nešto – osećam se poletno.

- Znaš da se tvoj život nije završio onog trenutka kada je tvoj otac doživeo saobraćajnu nesreću?

- Sofi znam šta ćeš reći.

- Prošlo je skoro godinu dana Renata, godina kako nemaš život.

- Imam život – kažem tiho.

- Kakav? Radiš da platiš račune, nakon posla si svakog dana u bolnici, ne izlaziš, zapostavila si prijatelje.

- Ne mogu napustiti oca. Ne mogu samo da zaboravim na njega niti da se provodim dok je on u bolnici. On je sjajan otac, najbolji.

- I velike su šanse da se nikad neće probuditi – podseća me.

- Moram razmišljati pozitivno.

- Hajde da otvorimo to vino – ona odustaje jer zna koliko mi otac znači.

- Hajde.

. . .

Osećam se kao neka važna ličnost, sopstveno parking mesto, asistent, ured... sve je bilo divno.

- Spremna za sastanak? – pita me Klara.

- Da.

- Onda idemo na deseti sprat.

- Idemo – udahnem duboko.

Klara je zaustavila lift i iz njega je izletela besna plavuša koja se zabila direktno u mene.

- Una pazi! – neko je viknuo ali prekasno jer sam udarila glavom u zid.

- Au – bol me opčinio i nisam mogla da stojim na nogama.

- Imam te – neko me hvata i ostajem na nogama.

- Renata jesi li dobra? – razaznajem Klarin glas.

- Zovite doktora – naređuje neki muški glas.

- Odmah gospodine – to je čini mi se Klara.

- Renata čuješ li me? Otvori oči.

Malo sam se pribrala i konačno sam otvorila oči. Mora da sam pala u komu, ili sam bar pala u nesvest zar ne? Jasno razaznajem lik cimera mog oca, odlično poznajem to lice, sada je to lice dobilo oči i glas.

- Sve će biti u redu – uverava me.

- Ti ... – nisam mogla da završim rečenicu,sklopila sam oči i srušila se.