12. Deo

1.2K 27 0
                                    

Prvi školski dan nakon kratke pauze. Budim se u Mihajlovom zagrljaju okrećem se ka njemu.
Mihajlo:Dobro jutro
Ja: Dobro jutro
Mihajlo:Jao danas škola
Pričao je jutarnjim dubokim glasom dok sam ja posmatrala njegove usne.
Ja:Da hahah
Mihajlo:Koliko je sati?
Pogledala sam na telefon
Ja:7 i 30
Rekla sam sasvim mirno dok sam ponovo gledala u njegove usne.
Mihajlo:Zakasnićemo
Ja:Jaooo pazi stvarno
Nasmejao se a ja sam brzo ustala iz kreveta i otišla sam u svoju sobu. Milica je već otišla na posao, presvukla sam se i spremila za školu. Sišla sam u kuhinju gde sam pokušala da pronađem nešto što će mi se dopasti kao hrana pre škole ali nidam uspela jer su tu sve neka ozbiljna jela koja zahtevaju sedanje za sto i prljanje tanjira za šta sada nisam imala vremena.
Mihajlo:Kupićemo neko pecivo usput
Uplašio me je pa sam se trgla, nisam ga čula kada je došao toliko blizu iza mene.
Ja: Odlična ideja, idemo sada
Mihajlo:A čekaj malo
Zaustavio me je staveći ruke oko mene, naslonivši ih na frižider. Bili smo jako blizu jedno drugome i imala sam jaku želju da osetim one usne koje sam jutros sa žudnjom posmatrala.
Mihajlo: Može usluga
Ja:O čemu se radi
Mihajlo:Nemoj da budeš tako lepa ukrašće mi te neko
Nasmejala sam se i on je, pognuvši glavu skroz do mog uha, kada je izdahnuo naježila sam se.
Ja:Zakasnićemo
Sklonio se od mene i izašli smo napolje gde smo otišli u njegov auto.
Stali smo ispred pekare gde sam brzo kupila nekakvo pecivo, ušla sam u auto i počela sam da jedem.
Mihajlo:Jao gladnice, da znaš inače u mom autu se ne jede
Ja:Ma daj
Mihajlo:Boga mi
Ja: Bukvalno mrzim te ljude sa takvim standardima
Mihajlo:Ti mene mrziš
Napravio je tužnu facu, bio je jako sladak.
Ja:Ne tebe hahahah ti si izuzetak
Pojela sam pecivo i stigli smo u školu.
Mihajlo:Da mi daš ruku?
Pogledala sam ga za čuđenjem, odakle mu hrabrosti da odjednom tako nešto pita. Uhvatili smo se za ruke i ušli smo u školu dok su nas svi gledali.
Ana:Stigao je Mihajlo i njegova kućna kurvica
Šta sam joj sada uradila izgleda da su je naše ruke ubole kao trn u oko.
Mihajlo:Pazi šta pričaš da se ne bi pokajala
Ana:Nije li istina, šta god bilo uvek se njoj vratiš
Mihajlo: Možda jer shvatim da je ona ta koja je za uvek ne samo za kratak period
Osmehnula sam se dok sam videla poraz na njenom licu, seli smo u srednji red.
Ja:Hvala ti što si me branio
Mihajlo:Ma budala napada te bezveze ako sam se ja poigrao sa njom i njenim osećanjima valjda treba sa mnom to da raspravi
Ja:Ma nema veze
Mihajlo:Elena da li si zaista spremna na ovakve sukobe pošto mislim da će ih biti stalno
Ja:Ne brini se, ne znaš ti mene još u potpunosti
Mihajlo: Hoćeš da kažeš da si veoma opasna
Nasmejali smo se
Ja: Pa nego šta nego jesam
Mihajlo: Znaš li da imaš prelepe oči
Ja:Mislim da si mi to još odavno rekao
Mihajlo:Jesam li, šta da radim kada dam opsednut njima
Anđela:Vas dvoje ste ponovo zajedno?
Ja:Nikada nismo bili zajedno i šta se to vas tiče, toliko te zanima moj i njegov život, imaš svoj i o njemu se brini umesto što želiš da živiš naše
Iznervirala me je u trenutku, u afektu sam joj rekla čak i malo toga na osnovu onoga što sam imala na pameti.
Mihajlo:Polako Lena pazi na reči
Ja:Ma nije me briga
Ušao je profesor te smo započeli naš šestočasovni dan u školi.
Mihajlo je sa drugovima pričao dok sam ja gledala svoj instagram profil. Pogledala sam u njega i shvatila sam da priča o meni jer je svako malo pogledao u mom pravcu. Klimnula sam upitno glavom ali se samo osmehnuo i nastavio razgovor.
Ja:Ogovarao si me?
Nasmejao se
Mihajlo:Nisam otkud ti to
Ja:Sa drugovima danas?
Mihajlo:Rekao sam kako živimo zajedno i kako ćemo večeras zajedno doći na žurku
Ja:Kakva žurka, zašto me nisi pitao o tome?
Mihajlo:Moramo da idemo zajedno svi će biti tamo, cela škola
Ja: Trebalo je da učimo
Mihajlo:Štreberu i ti treba malo da se promeniš, opusti se što se tiče škole, kako kažu jednom imaš ove godine
Ja: Možda si u pravu
Mihajlo:Nije možda nego jesam a i od kada si ti tako dobra devojka
Ja:Ja? Pa od uvek sam ja dobra
Oboje smo se nasmejali
Mihajlo:Kada Milica dolazi znaš li?
Ja:Ne znam
Ušli smo u kuću, Mihajlo je legao u dnevnoj a ja sam odmah uzela da jedem.
Mihajlo:Pa hoću i ja
Nasmejala sam se, postavila sam nam da jedemo. Bilo mi je neprijatno jer se dešavalo da de zagleda u mene dok su mi usta puna hrane. Jela sam halapljivo pa mi se smejao, iako me osećaj nelagode nije napuštao uspela sam da de najedem.
Mihajlo:Idem da učim sada
Ja: Neću te sprečavati jer se ovo retki dešava
Nasmejali smo se, ustao je i otišao je u svoju sobu, oprala sam tanjire zatim sam i ja otišla da učim.
Milica:Stigla sam
Viknula je iz prizemlja, sišla sam sa sprata, ispričale smo se kako je bilo dok Mihajlo nije izlazio iz sobe. Iskreno nisam ni mislila da idalje uči jer je prošlo dosta vremena. Ušla sam u njegovu sobu bez kucanja i zatekla sam ga kako spava nad knjigom. Ismejala sam se i pozvala sam Milicu koja se takođe nasmejala.
Mihajlo: Šta je
Probudio se i ustao, nije mu bilo prijatno jer smo mu se smejale kako je zaspao učeći.
Mihajlo:A daj kao da vam se nije desilo
Ja: Jeste ali ti si smešniji
Mihajlo:Ma marš
Milica je otišla u svoju sobu da odmori dok sam ja ostala sa Mihajlom da mu objasnim hemiju u kojoj ni ja nisam odlična.
Ja:To je to da li ti je jasno?
Pogledala sam ga kada sam shvatila da nema nameru da odgovori na moje pitanje. Gledao je u mene bez treptanja, veoma neprijatna situacija.
Ja:Miki
Trgao se i rekao je kako mu je sve jasnije.
Mihajlo:Da li sam se promenio dovoljno?
Ja:Hahahahah jesi ali da vidimo koliko će ovo da potraje
Mihajlo:Sviđaš mi se Elena, jako mi se sviđaš zar ne uviđaš da bih se za tebe promenio zauvek
Samo sam ćutala postiđena.
Mihajlo:Ejj hahaha
Ja:Ej
Rekla sam umilno, zagrlio me je.
Mihajlo:Izvini samo si mi preslatka
Ja:Okej hahahah
Nisam znala sta da kazem niti kako da se ponašam.
Mihajlo:Hajde da se spremamo za žurku
Ja:Prvo ti
Mihajlo:A ti ćeš da budeš ovde?
Ja:Da
Mihajlo:E al ako ti mene gledaš gledaću i ja tebe
Nasmejala sam se i okrenula sam se Mihajlo je ustao i presvukao se.
Mihajlo:Da spustim kosu?
Okrenula sam se dok je on držao ruku preko svoje kose.
Ja:Nee čekaj
Ustala sam i prišla sam mu te sam mu prošla prstima kroz kosu, bio je čupav i najlepši.
Ja:E tako
Mihajlo:A ne tako
Ja:A da tako tako je najlepše
Mihajlo:Ovo radim samo jer si ti rekla da je tako najlepše, inače ne bih
Uhvatila sam ga za ruku i povukla sam ga da sada idemo u moju sobu.
Mihajlo:Ovo će potrajati, e nemoj da se šminkaš, bićemo jedan  naspram jedan
Ja:Ahhh dobro
Presvukla sam se u nekakvu haljinu koja je bila malo kraća nego inače. Namestila sam kosu dok me je Mihajlo gledao.

Najbolji prijatelji Wo Geschichten leben. Entdecke jetzt