Najbolji prijatelji

27. Deo

Ja:Stevane, zašto mi nisi rekao zbog čega nisi u dobrim odnosima sa Mihajlom?
Stevan:Ne znam razlog
Ja:Ne znaš razlog?
Stevan:Da
Ja:Da nije razlog to što je njegova bivša devojka prevarila njega sa tobom?
Stevan: Šta?! Prvi put čujem za to!
Pričala sam sa njim dok je Mihajlo bio u sobi, umalo je progovorio ali sam ga nekako ućutkala.
Ja:Dobro a kako ste onda vi to prekinuli kontakt?
Stevan:Jednog dana je njegova majka došla po njega i samo su otišli, nekoliko dana pre nije hteo da priča sa mnom
Ja:Aha okej onda
Stevan:Okej?
Prekinula sam poziv iako razgovor nije završen. Mihajlo me je pogledao.
Mihajlo: Nećeš valjda nastaviti da se viđaš sa njim
Ja: Neću, jer ćeš to početi i ti da radiš, hajde da otkrijemo šta je Stevanu u planu
Mihajlo:Ali ne mogu, šta ako opet to isto uradi?
Ja:Misliš da bih to dozvolila
Mihajlo:Pa ne bi ali ja njemu ne verujem, tebi verujem
Ja:Onda, veruj mi
Mihajlo:Ti mi pričaj šta god se dešava sa vama
Ja:Naravno da hoću, Mihajlo veruj mi
Zagrlio me je a zatim me je upitao.
Mihajlo:Idemo večeras na zabavu kod Andreje?
Ja:Sutra imamo test
Mihajlo:Ali idemo posle podne imamo vremena da naučimo
Samo sam ga pogledala jer sam znala da od toga nema ništa.
Ja:Idemo
Mihajlo:To bre volim te
Nasmejala sam se, kao da je čekao moju dozvolu da idemo.
Ja:Nadam se da neće biti Ane tamo
Mihajlo: Neće, rekao sam Andreji da ne zove nju
Ja:Okej, uf sad moram da se spremam
Mihajlo:Ma što da se spremaš doći će njih 5-6 iz škole i to je to
Ja:Aa onda top
Nasmejao se a ja sam ipak ustala iz kreveta i potražila šta ću obući. Njemu je lako on i u školu i kod kuće i bilo gde drugo nosi istu odeću.
Ja: Šta misliš o ovome?
Mihajlo:Super je, te farmerke ti lepo stoje zaboravio sam da ti kažem
Ja:Zar meni ne stoji sve lepo?
Nasmejala sam se a on je klimnuo glavom.
Mihajlo:Aa, daa nego je ovo posebno lepo
Ja:Kada idemo?
Mihajlo:U sedam
Ja:Znaci za sat vremena
Mihajlo: Šta?
Ja:Pa šest je sati
Mihajlo:Kad pre
Ja:Hahahha vreme leti
Mihajlo:Hajde spremi se onda i krećemo u deset do sedam
Ja:Idemo peške bolje, verovatno ćeš da piješ a i nije toliko daleko
Mihajlo:Jaoo Elenaa
Ja:Jao šta, nisam li u pravu
Mihajlo:A jesi al ne ide mi se peške
Ja:E ajde izlazi, vidimo se za pola sata
Nasmejao se i izašao je a ja sam počela da se presvlačim. Vreme je brzo prošlo kao i do sada, dok sam se očešljala i stavila maskaru već je bilo vreme da krenemo.
Mihajlo:Hajde lepotice, izađi više trebali smo odavno da krenemo
Nasmejala sam se i otvorila sam vrata iza kojih je stojao Mihajlo.
Mihajlo:Hvala bogu stojim ovde vec deset minuta
Ja:Hajde ne laži
Nasmejao se i otišli smo do Milice.
Ja:Mi idemo na zabavu kod Andreje
Milica: Već ste se izmirili
Mihajlo:Ma kako da se mi ne pomirimo
Milica se nasmejala.
Milica:Trebalo bi da kažem Mihajlo pazi Elenu ali reći ću Elena pazi na Mihajla
Ja: Hoću ne brinite
Mihajlo se nasmejao i izašli smo iz kuće. Inače ne volim mrak posebno od onog dana od kako sam oteta, nekako očekujem da će me neko zgrabiti iza svakog ćoška.
Ja: Zašto nema uličnih?
Mihajlo:U ovom delu ih nikada nije bilo, hoćemo njivskim putem da preprečimo i stignemo ranije
Ja:Jesi li ti normalan?
Mihajlo: Šta ti je Leno pre nisi bila takva
Ja:Sad bih ti rekla al neću
Nasmejao se i nežno me je uhvatio za ruku, tako smo išli ka Andrejinoj kući. Odjednom nešto se začulo u žbunu pored puta.
Ja: Šta je to Miki?
Mihajlo:Ne znam
Ja:Miki plašim se
Mihajlo:Ne brini se niko ti ne može ništa dok sam ja tu
Ja:To nije istina i sam znaš
Nasmejao se te me je uhvatio i poneo u naručju dok sam se ja opirala.
Mihajlo:Smiri se ispašćeš mi
Nisam se smirila i stvarno je bilo tako kako je pretpostavio, pala sam i to sam se jako udarila.
Mihajlo: Šta sam rekao?
Ja:Aauuu
Nasmejao se te mi je pružio ruku da ustanem. Pridržala sam se za njega i ustala sam.
Mihajlo:Ti baš nigde nemaš mira
Ja:A šta da se radi, takva sam.
Ubrzo stigli smo do Andreje gde smo bili prvi. Komentarisali smo kako smo prvi iako kasnimo dok je Andreja puštao muziku i donosio pića.
Andreja:Pomirili ste se?
Ja:Nismo mi ni bili u svađi
Namignula sam Mihajlu, iako je Andreja gledao.
Andreja:Znam da kruži neka priča
Ja:Ni jedna priča nije tačna, bavite se svojim zivotima nemojte našim
Andreja:U pravu si izvinite
Ja:Naravno da sam u pravu
Rekla sam samouvereno i sa dozom humora, što je nadam se Andreja shvatio. Ubrzo došli su i ostali koji su nas isto propitivali šta se dogodilo. I kao smrt niotkuda pojavila se nepozvana gošća, Ana.