Istina o tebi (Milijana & Njegoš)

Treće poglavlje

"Ti si poludeo. Ta devojka nije Milena Nastasijević, siguran sam da je znam od ranije, a još sigurniji da je ćerka nekog guzonje. Njegoše dozovi se pameti, ili bi ti hteo da te zovem Stefan Sinđelić možda?!"

Slušao je popovanje svog prijatelja više onako radi reda, nije ga zanimalo šta on ima da mu kaže. Odlučio je da više nikada neće da se opeče onako kako se opekao sa Nevenom, zato je rešio da promeni svoj identitet.

"Matej diši. Ona je jedna sitna devojka, ne može da me ubije i siguran sam da je nije Nevena unajmila da me prati u stopu. Verujem joj, onoliko koliko verujem sebi."

Reče i oslobodi se kravate koja ga je uporno stezala oko vrata. Posao kojim se bavi nije baš gospodski, ali uvek je voleo da bude gospodski obučen. Znao je da Mileni ne sme reći da je on zapravo veliki Njegoš Petrović, unuk još većeg Nikolaja Petrovića, jer su za porodicu Petrović svi čuli. Važe za jednu od najbogatijih porodica na Balkanu i jednu od onih s najdebljim dosijeom u policiji. Dok je bio klinac, često je boravio u policijskoj stanici zbog uznemiravanja javnog reda i mira, zbog čega je dobro poznat organima mira.

Druga porodica na spisku tih s najdebljim dosijeom jeste porodica Dunđerski, Milijanina porodica. Milijanin pradeda Steva Dunđerski bio je problematičan kao mladić, bio je vrlo spretan kada je u pitanju bilo čeprkanje po tuđim sakoima i ženskim tašnicama. Kocka mu se osladila čim je na pokeru osvojio veću svotu novca, tako je shvatio kako bi bilo dobro da osnuje neki porodični biznis, samo što sam nije mogao da smisli šta bi njegovoj siromašnoj porodici donelo lak novac. Kako je vreme odmicalo kockanje mu se sve više podvlačilo pod kožu, a u to je čim se prilika ukazala uvukao i svog najstarijeg sina a Milijaninog dedu, Uroša. Onog momenta, kada je Uroš dobio prvi novac na kocki, počelo je zlatno doba za porodicu Dunđerski. U dogovoru sa ocem, otvarao je pabove i kockarnice svuda po tadašnjoj Jugoslaviji, bio je glavna zverka među ženama sve dok nije upoznao Milevu, ona mu je rodila dva sina i ćerku. Milijaninog oca, Andriju, strica Petra i tetku Mariju. Žene su se uglavnom držale van tog porodičnog posla, sve osim Marije. Ona je želela da se za nju čuje, da ima moć u svojim rukama i zbog svoje pohlepe i želje da ubije rođenog brata, umrla je mlada, zapravo poginula kada se peć u njenoj kući jedne zime zapalila. Niko ne zna kako je do toga došlo ali godinama se prsti upiru u Andriju i Petra. Petar se ipak nikada nije oženio, decu svog brata gledao je kao svoju i voleo ih je više nego što je ikada ikoga voleo. Andrija godinama nije u tom poslu, iako je u najboljim godinama i pun snage, ipak mu je draže da vreme provodi sa svojim unučićima i decom. Posao je ostavio svojim sinovima a ćerku obezbedio za života. Kao mladić takođe je bio problematičan, nije se preterano zalagao za mir, bilo mu je lakše da se pobije s nekim nego da pregovara i gubi vreme.

"Radi šta ti je volja glavonjo, ali videćeš da sam u pravu. Ja sam uvek u pravu i ti to znaš."

Video je svog prijatelja kako izlazi iz te male radne sobe a nedugo zatim začuo je i lupanje ulaznih vrata. Matej je otišao. Pogled je prebacio na zidni sat koji je govorio da je vreme za spremanje, iz nekog razloga nije mogao da bude sto posto siguran da Milena nije neko drugi, ipak, odlučio je da će taj osećaj pripisati paranoji svog najboljeg druga i najbližeg saradnika u tom njihovom krvavom poslu.

   …

Ugao usne mu se izvio u poluosmeh kada je video sitnu devojku kako lupka nogom o zemlju u haljini nežno roze boje, a isti taj osmeh spao je sa lica kada je u njenoj blizini ugledao kučkinog sina kog juri za velike pare već mesecima unazad. Nije bio lično upoznat sa njim, ali zahvaljujući Mateju i njegovim ljudima znao je sve što treba o njemu. Izašao je iz auta kad su stvari počele da se zahuktavaju, Ratko je prišao njegovoj lepoj Mileni i ne planira da se skloni od nje, nešto joj govori dok ona unezvereno pogledom traži nekoga.

"Mila, slušaj me, treba mi još jedna šansa. Samo jedna prokleta šansa jebote."

Ugledavši namrštenog Njegoša iza Milijaninih leđa, progutao je knedlu. Grdosija od dva skoro dva ipo metra ga je nimalo prijateljski posmatrala, pogledom ga gurajući od Milijane.

"Draga moja prijateljice, idemo li?"

Na momenat je sklopila oči, zahvalila se svim Bogovima pošto je prepoznala Stefanov glas, i već kada je videla da Ratko sprema neki govor za njega, uhvatila ga pod ruku i nasmešila se.

"Naravno, idemo."

Mio pogled koji je držao na njoj, prebacio je na Ratka i taj pogled je više bio ubilački nego mio i drag. Prva Njegoševa misao bila je kako mora da pomeri Ratka od Milene kako zna i ume, jer on nije voleo da deli ono što mu se dopada s drugima. Iako je u njoj video samo prijatelja, želeo je da se pored njega oseća sigurno. Džentlmenski je otvorio suvozačeva vrata čekajući da ona sedne, iznenađeno se nasmejala jer tako nešto nikada nije doživela od muškarca koji joj nije član porodice ili telohranitelj.

"Hvala Stefane, lepo ti stoji odelo. I samo da ti kažem, moraš da me vratiš na isto mesto pre ponoći."

Nasmejao se onako dečački slatko, sviđala mu se Milena, osećao je da može da joj se izjada svaki put kada mu je loše, ali onu najbitniju stvar nije mogao da joj kaže. Nije smeo da joj otkrije ko je on zapravo. Isto se dešavalo i njoj, plašila se kako bi reagovao kad bi čuo da je Milena Nastasijević zapravo Milijana Dunđerski, ćerka Andrije Dunđerskog i Olge Antonove. Mučili su istu muku i mučiće je dugo vremena, i sve što su gradili, srušiće se za dva minuta.

"Sada ću svima moći da se pohvalim kako imam drugaricu princezu. Pepeljuga, tako ću te zvati."

Rekao je nasmejano bacivši pogled na ručni sat koji mu je povazdan bio na ruci. Nije odolela, glasno se nasmejala. Bilo joj je smešno što ju je on gledao kao princezu.

"Jesi bila nekada u Novom Sadu, Pepeljugo?"

"Prolazila sam par puta kad sam išla na Frušku Goru, ali nisam se zadržavala. Jel me to vodiš u Novi Sad? Kažu da je to naš najlepši grad."

Kratko je pogledao u nju, bila je naslonjena laktom na suvozačeva vrata i posmatrala ga.

"Tamo te vodim, znam restoran koji će ti se dopasti. Deluješ mi skromno. Inače, ne slažem se sa tom izjavom da je najlepši. Meni je najlepša Subotica, odvešću te i tamo jednom."