Propali planovi🥀

1. dio

Uh zdravo, ja sam Matija. Idem u 4 razred srednje. Medicinska je u pitanju.

Jako sam....napaljena osoba.....da moglo bi se reći tako. Živim za seks. I da, to je jedino što se mora znati o meni. Nemam braće ni sestara. Jedinac sam, logično.

Oca nemam, bio je đubre prema majci i na kraju se, hvala kurcu, razvela od njega. Zlostavljao je svaki Božiji dan.

Nekoliko puta desilo se da sam ja taj koji je brani. I tih nekoliko puta nije se ustručavao i mene da udari. Majka ga je prijavila i policiji ali imao je dosta veza i ništa mu nisi uradili.

Srećom, za nas, našao je neku drugu ženu tokom braka s majkom. Tako da mu nije bilo teško potpisati papire za razvod. Ali majka......ona je to podnijela teže. Koliko god on nju tukao voljela ga je. Što po meni nema nikakvog smisla, znate, neko vas zlostavlja a vi ga i pored svega toga volite. Glupost.

Ali sad smo dobro. Dogurao sam do 4 medicinske sa svim peticama. Iako sam ovakav kakav jesam škola mi je uvijek dobro išla.

Nekad se desi da me prozovu jer pričam a ja znam sve. Uvijek sam učio unaprijed. Nisam štreber, ne dao Bog, ali treba mi uspjeh.

Danas je četvrtak, ne znam gde se nalazim. Sinoć su mi bili Đuka i Luka pa nisam oka sklopio do 3.

Đuka je moj dobar drug, prezime mu je Đukanović pa ga po tome i zovemo Đuka, a zove se Danilo. Luka je isto tako dobar lik. I njih dvojica imaju dobre ocjene, mislim ne nešto predobre ali sasvim dovoljne.

Danas planiram da se izvučem sa hemije. Mrzim je više nego išta u životu.

Ustvari. Nije tačno.

Nešto što mrzim više od hemije su pederi. Bolest. Treba ih streljati sve. Đuka ima isto mišljenje dok se Luka ne slaže sa nama. Mislim dok god nije jedan od njih totalno sam okej šta god mislio.

Spremio sam se za školu. Obukao sam sivu trenerku i crnu majcu kratkih rukava sa bijelim znakom Nike na leđima. Ovo je moj standardan izgled. Ako se ikad budem oblačio drugačije nešto neće biti u redu sa mnom.

Spakovao sam knjige, ili ti dvije sveske, i izašao ispred kuće.

Kuća mi nije nešto posebno. Mislim ne kažem da ne valja nego je onako obična.

Ima dva sprata, kuću okružuje ograda koja je sakrivena biljkama (po meni trnjem al ajde), u dvorištu ima jedan sto sa stolicama. Stolice su više fotelje, na svakoj po jedan jastuk.

Kuća je svetlo zelene boje, moja omiljena boja inače.

I eto, to je to, sasvim normalna kućica.

Stao sam na ulicu i sačekao Đuku i Luku da svrate po mene.

Njih dvojica žive u istoj ulici a ja sam 10 minuta dalje od njih. Tako da smo stalno zajedno.

•••••••••••••••••••••
I evo je, nova priča, imam dosta ideja za nju pa ćemo videti kako će ispasti. A za sad nadam se da vam se sviđa.☺️