Propali planovi🥀

2. dio

Čekao sam otprilike evo već dva minuta kada sam ih video na početku ulice. Ne živimo daleko od mašinske pa nam nije problem doći do tamo. Iako već vidim da ćemo zakasniti. Ali dobro nije prvi put.

Izvlačimo se na to da živimo dosta dalje od škole, što nije istina naravno.

"Đe ste braćo moja" prišao sam im i pozdravio se.

"Evo nas, šta se radi?" Đuka je rekao uz pokret rukom da krenemo.

"Nisam siguran šta se radi, jutros ne znam đe sam. Nego, ćemo bježimo s hemije?" rekao sam i podignuo jednu obrvu.

"Ne znam druže, to bi nam bio onda bio 10 izostanak" naravno da Luka neće da bježi.

"Što se mene tiče može" i tu je moj brat Đuka uvijek spreman. Nikad ne bježimo odvojeno, uvijek zajedno, a ako jednog nema u školu ne bježimo gotovo nikad. Kodeks. "Kad bježimo, bježimo zajedno" .

"Pa kad je već tako ajde onda" to bre.

"Hvala Luka druže moj, kupićemo ti sladoled" namignuo sam Đuki i okrenuo se naprijed.

"Nego, Matija, šta bi sa onim tvojim planom?" upitao je Đuka zainteresovano "davno si ga osmislio a još ništa o realizaciji".

"Pa vidiš o tome sam hteo da pričamo" sad je i Luka privukao svoju pažnju na mene. "Plan je osmišljen, od tačke do tačke. Ali imam problem".

Đuka se okrenuo put mene "Koji?"

"Pa vidiš, da se to sve potvrdi moram da promenim.......svoj izgled".

Na moju rečenicu oboje su počeli da se smiju.

"To ti je problem? Vala velikog li problema" rekao je Luka kroz smijeh.

"Jebite se, znate koliko volim svoj način oblačenja".

Došli smo do škole i stali kod jednog spomenika.

"Dobro, nećemo sad o ovome. Ne bih da neko čuje."

•••••••••••••••
Ovako, šta mislite koji to pametan plan Matija kuje?👩‍❤️‍💋‍👩