Propali planovi🥀

11. dio

Probudio sam se rano. Niko nije bio budan tada. Mada isto to sam mislio i sinoć.

Au da, sinoć.

Otišao sam do kupatila i pogledao se u odgledalo.

Kako koji kurac da sakrijem modricu sa vrata?

Džemper, tako je. Ponio sam džemper za svaki slučaj. Ima dug okovratnik pa će, nadam se, sakriti.

Vratio sam se u sobu i brzinom obukao džemper. Reći ću da mi je ledno. I eto.

Nakon nekog vremena Monika se isto probudila.

"Dobro jutro" rekla je i dalje pospano.

"Mhm dobro jutro". Jutros uopšte nisam zainteresovan za plan. Niti mislim da ću ga ostvarivati.

"Šta ćemo za doručak?" Au da, moram da jedem, od sinoć umirem. Ne znam ni kako sam zaspao sinoć.

"Mogli bismo palačinke, šta kažeš Matija?" Pa realno dobro bi mi došle palačinke.

"Da, može. Nego" da li da je pitam ovo, aj nek ide život "oće li Lazar biti s nama za doručkom?"

"Mislim da ne, valjda je otišao na trening jutros oko 8h, neće dolaziti do 12h".

Dobro je, samo moram da izađem iz kuće prije 12h i gotovo.

"A što si se ti nabundao jutros, uopšte nije ledno?"

"Ma bilo mi je ledno, mislim i dalje je, ne bih da rizikujem prehladu s obzirom da imam treninge".

"Ooo treniraš? Nisam znala, koji je sport u pitanju?"

"Košarka, treniram od osnovne".

"Aa lepo, Lazar trenira vaterpolo, bavi se tim od 4 godine, izgleda da baš uživa u tome".

Prošla su dva sata. Jeli smo, sada se svi izležavaju na podu.

Sada je 11:30, ne znam kako da kažem da treba da idem kući, tj moram, nema šanse da ću ostati ovdje kad Lazar dođe.

A sad mi se umire od ove glupe vrućine, ovaj džemper ubija. Al dobro, do ponedeljka bi ova modrica već mogla da nestane.

Nešto su komentarisali kada su se čula sprednja vrata. Au, nemoj biti Lazar, nemoj biti Lazar.

Čulo se koračanje uz stepenice.

Vrata od sobe su se otvorila i na vratima je bio Lazar. Moja propast.

"Gde ste gospodo?" Naslonio se na vrata, isti potez kao od sinoć.

"Evo se izležavamo. Ti? Kako je bilo na trening?" Anja je ljupko upitala.

"Top top, vi kako ste, šta ste radili bez mene?"

Pogledao je u mene i kada je vidio da nosim džemper nasmijao se. Nosio je majcu kratkih rukava i plavi šorc.

Kosa mu je i dalje bila mokra. Prizor za nečije oči.

"Mi smo samo jeli brate moj. I to je to, sad samo ležimo" rekla je Monika totalno nezainteresovano.

•••••••••••••••••••••••••
Evo ga i 11 dio. Brzo kraj, vjerovatno.👩‍❤️‍💋‍👩