Ronterland

~𝚄𝚟𝚘𝚍~

„Ljubav i sloboda su nešto što se ne može tako lako oduzeti čoveku koji se bori za njih."

~♕︎~

Hladna oktobarska magla nadvila se nad starim srednjovekovnim gradom. Gotovo svaki stanovnik je u ovim ranim satima, bio pod svilenim ćebetom u krevetu, okružen toplinom svog cenjenog doma. Svi, osim jedne devojke šumskih očiju i dugačke svilene kose, čija boja je bila čistija od skupocenog zlata. Devojka je uzela malo maskare, koju je potom stavila na svoje dugačke svilene trepavice. Dobro! Spremna sam! , Nasmešila se svom odrazu u ogledalu, a potom jedvačujnim škriputom otvorila vrata svojih odaja. Brzim, spretnim koracima se spustila u prizemlje svoje kuće, nadajući se da neće probuditi svog strogog oca ili arogantnu tetku, koju nikada nije podnosila. Samo da me neko ne primeti, misli su joj strujale nervnom putanjom, dok je obuvala svoje crne čizmice od konjske kože. Pogledala je levo-desno, u slučaju da neko ne naiđe i krenula da pritiske staru metalnu kvaku i izjuri iz kuće.

Jedan, dva, tri koraka, uz čiji se jeziv zvuk pridružio i škriput starih drvenih daski.

Devojka se zaledila i ostala ukipljena na mestu kada je čula jezivi škriput čiji je zvuk bio sve glasniji i glasniji, a osoba koja je koračala bila sve bliža i bliža njoj.

„Europia?! Kuda ti misliš da si krenula?" , Začula je dobro poznati glas svoje bake, koji je ključao od besa, kao voda na vrelome šporetu.

Europia je nakratko zatvorila svoje smaragdne oči, razmišljajući da li da se okrene, ili da ignoriše upitan oblik rečenice njene bake? Stajala je tako nekoliko sekundi i razmišljala kako da se izbavi iz ove opasne nevolje u koju se uvukla. Njeno razmišljanje je bilo prekinuto glasom njene bake, koji je bio toliko glasan, da bi se i pokojnik probudio od njegove jačine.

„Čuješ šta te pitam?! Odgovori mi!"

Europia je duboko udahnula zagušljiv vazduh koji se nalazio svuda oko nje, a potom pružila svojoj baki polovičan odgovor na postavljeno pitanje „Moram da idem bako Dorinna. Nalazim se sa Lanom. Vidimo se."

Devojka otvori vrata, te izađe iz kuće tamnih zidova. Njena baka je stajala na istom mestu kao i malopre i mrko gledala prema tim istim vratima kroz koje je Europia sekundu ranije izašla.

Dorinni se nimalo nije sviđalo Europiino drsko ponašanje i nameravala je da ga promeni. A, tačno je znala i kako.

----------------------------------------------------

Ćao svima!

Ovo je moja priča i nadam se da će vam se svideti. Sa češćim izbacivanjem poglavlja ove priče ću početi kada završim prethodnu "Dubina Okeana".

Ako vam se svideo "Uvod" ostavite Vot i komentar, zanimaju me vaši utisci i mišljenja o mojoj novoj priči.

Nadam se da će vam se svideti! ❤️

VELIKI POZDRAV OD MENE!

❤️❤️❤️