Mi bez nas

To je bio on.

Valentina P.O.V

Ne secam se nicega, kako je sve to pocelo? Ne umem da se setim.
Secam se kako sam mu sedela u krilu, pili smo vino, nakon toga smo imali seks i onda je Petar ubijen.
Secam se da je sneg padao, secam se da sam bezala od nekoga. Ali sve ostalo je praznina.

Ubija me sve to, ubija jer ne mogu da se setim. Vise mi ni anti-depresivi niti ostala sranja koja pijem ne pomazu.

Ne secam se ni njega, ne secam se ko je bio, secam se njegovog imena, secam se da je mirisao na barut.

Palim Petru svecu, dok vetar duva i nanosi velike kolicine snega na moje ruke.
Ruke mi se tresu od hladnoce, moj crni kaput beli se od snega, kraj mene je nekoliko njegovih prijatelja.

Cutimo i gledamo u njegovu sliku na spomeniku. Pogledam u njegovog najboljeg druga koji gleda u pod.

Zasto gleda u pod?

Pogledao me je u oci a onda je skrenuo pogled i suza mu je krenula, nosio je crne rukavice, obrisao je suzu i zatvorio oci.

Krivica?

O da. To sam osecala i ja. To je osecao i on. Znala sam da prepoznam krivicu u nekome, i znala sam kako je ja skrivam. Moja krivica je bila opravdana, ali zasto je on skriva? Zasto u opste oseca krivicu?

Xx: Tina.. Hajde da ides kuci. Pocinje mnogo jako da pada.

Rekao je tiho gledajuci u mene, klimnula sam glavom i poljubila bratovu sliku na spomeniku a zatim sam sa njim laganim koracima napustila groblje.

Kraj nas je, dok smo kroz groblje isli do auta, ubrzanim koracima prosao momak u crnom.
Kada je prosao iza sebe je ostavio miris baruta.

Zastala sam a zatim se okrenula, nije ga vise bilo. Gledala sam iza svakog spomenika ali nigde nisam videla njegovu siluetu.

Xx: Valentina? Dobro si?

Trgnula sam se na muski glas kraj sebe, klimnula sam glavom a zatim ubrzanim koracima napustila groblje.

To je bio on.