Vreme osvete

Untitled Part 8

Ahmet

Prvi jutarnji zraci ulaze u sobu i osvetljavaju Asjino lice. Prelepa je. Nešto najnežnije što sam u životu video. Proveo sam noć u fotelji gledajući je kako spava i razmišljajući. Doneo sam neke odluke, mnogima se neće dopasti ali mnogi se i ne računaju.

Situacija nije dobra, prebio sam njenog brata i dao mu mesec dana da mi vrati novac, naravno uzeo sam mu sve što je kupio mojim novcem, pretio sam njenom ocu. Moja majka mrzi sve Ilmazove i ubeđuje mog oca da se osveti, ja to ne dozvoljavam jer mislim da moja sestra krije nešto. Turska trenutno nije bezbedno mesto za Asju i naše dete jer su naše porodice u velikoj zavadi a ja ne želim da je izlažem riziku. A tu je i Elif, što bi ona rekla „moja devojka" mada je ona najmanji problem. Moram da ih zaštitim dok ne rešim ovu zavadu jer neko bi lako mogao da je povredi.

Istuširam se pa naručim doručak, Asju je probudio njen telefon i shvatio sam da razgovara sa sestrom. Nakon što su završile razgovor primetila je da sam ovde.

- Dobro jutro – pozdravlja me.

- Dobro jutro, naručio sam doručak. I čaj, i mleko, i sok, ne znam šta trudnice piju.

- Prija mi sok – uzela je čašu i popila malo soka.

- Moram do kupatila.

- Slobodno.

Moram početi da rešavam jedno po jedno imam vreme dok se moje dete ne rodi, to je moj cilj.

- Gladna? – pitam Asju.

- Jesam.

- Želim da pokušamo.

- Molim?

- Ti i ja, želim da se zabavljamo.

- Zar ti već nisi u vezi? – namrštila se.

- Nisam od sinoć.

- Hm.

- Nisam ni bio u vezi, to je bilo samo popunjavanje vremena – priznam joj.

- Am... živimo na različitim kontinentima.

- To je u redu, spreman sam da upoznam čari veze na daljinu.

- Tek tako?

- Tek tako. Videćemo kuda će nas to odvesti a onda ćemo doneti odluku kako ćemo dalje.

- O... am... da se zabavljamo?

- Tako je – nasemšim joj se.

- Neće li biti čudno?

- Zašto bi bilo čudno, dopala si mi se od trenutka kada sam te ugledao u restoranu.

- I kako bismo funkcionisali?

- Posećivaću te, možeš mi pokazati London.

- To bih mogla ali...

- Šta?

- Nekako sam mislila da ćeš predložiti da se preselim ovde, što bi rekla moja sestra.

Spustim hleb na sto.

- Istanbul trenutno nije bezbeno mesto za vas.

- Ne razumem.

- Tvoja i moja porodica su u zavadi, moja sestra je tužila tvog brata i pokrenuta je brakorazvodna parnica, tvoj otac i moj... ne miruju – kažem blago.

- Ovo je vreme osvete i ne želim vas u njemu.

- Zvuči ozbiljno – namrštila se.