Vreme osvete

Untitled Part 2

Ahmet

- Jesi li sigiran? – pitam menadžera.

- Da gospodine. Gospođica Asja Ilmaz je jutros platila račun i odjavila se iz hotela.

- U redu - prekinem vezu pa se okrenem ka Sulejmanu.

- Šta ti imaš?

- Bio si u pravi stoji rezervisana karta za London na ime Zehra Ilmaz, rezervisla je njena sestra Asja.

- Za kad?

- Podne. Pre tri sata prijavila se u „Luksuz".

- Dakle odjavila se iz jedan moj hotel pa se prijavila u drugi – zaključim.

- Da, ali nije namerno niko ne zna da su hoteli u vlasništvu vaše porodice.

- Znam. Jesi li siguran da ona ne odlazi sa sestrom u podne?

- Da gospodine. Šta želite da učinimo?

- Ništa – slobodan si.

Okrenem se ka prozoru jer me muči misterija imena Asja Ilmaz. Kad sam juče čuo da je neko sa tim prezimenom u mom hotelu biolo mi je čudno, lako sam saznao ko je ona ali nisam znao kakve su njene namere. Slušao sam sinoć njen razgovor sa nekim i saznao da planira da izvede sestru i iz zemlje i živo me interesuju njeni planovi. Isprav sam pomislio da Ilmazovi nešto mute ali kako mi se čini ona nije sa njima u dobrim odnosima, osim sa klinkom, njenom sestrom.

Klinka, i moja sestra je klinka. Obuzme me bes na trenutak. Moraš što pre da rešim ovaj problem ali prvo da vidim šta plavooka Asja namerava, to me jako interesuje.

. . .

Između sastanaka svratim do kuće jer mojoj majci ponoov nije dobro. Od kad je Fahrija pobegla od kuće i udala se stanje moje majke nije dobro. Sve je razbesnela, mog oca koji neće preći preko ovog, povredila je majku a mene izigrala. Svi žele osvetu i razrešenje sutuacije a moj blesavi otac koristi situaciju da me natera da se oženim. Nikako da mu uđe u glavu da ja nisam ničija marioneta, poštujem ali ne pratim. Koči me malo njihovo zdravlje zato sam blag.

- Jesi li je doveo? – majka je odmah krenula ka meni.

- Nisam – uvek me to pita.

- Rekao si da ćeš je dovesti kući!

- Majko radim na tome.

- Mislila sam da će upaliti ovo sa razmenom mladenki, da će se predomisliti i vratiti nam ćerku.

- Majko molim te ne započinji ponovo sa tim glupostima.

- Nisu gluposti, to su naši običaji – ubacuje se moj otac.

- Neću se oženiti nekom klinkom! Rekao sam da ću rešiti situaciju i rešiću – iznerviram se.

- Znam ja odlično kako to treba da se reši – započinje moj otac.

- Ti ljudi su dno dna – bacio je ispred mene fasciklu.

- Jesi li znao da imaju još jednu ćerku?

Namrštim se fascikli. Kad je pa on stigao da istraži?

- Devojka živi u inostranstvo i nije u kontaktu sa porodicom, pobegla je od njih. Šta misliš kakvi su ljudi? I kavi će biti prema Fahrije?

- Kao prvo Fahrija je svojevoljno donela tu odluku.

- Ona je dete – započinje majka.