Konobarica

"Nesporazum"

Pisac p.o.v

U dvorcu je vladala tenzija.Kraljica Lidija je pokušavala da drži konce u svojim rukama,da laže gde su joj sin i muž i da deluje srećno i ljupko,a to definitivno nije bila.

Vrata trpezarije se otvoriše i kralj Petar udje u nju.Svi su ustali i pozdravili se sa njim,dok ga je kraljica streljala pogledom.

"Dobro si se setio da dodješ.Sve sama moram kao i uvek.."-prosiktala mu je na uvo,a on se osmehnuo kao da je rekla nešto potpuno drugo.

"Izvolite,sedite"-Petar im rukom pokaza da se slobodno vrate na svoja mesta,a onda se opet začuše vrata.

Njih dvoje,držeći se za ruke sa osmesima na licima ušli su u prostoriju u kojoj ih niko nije gledao sa radošću.Dušan kada je ugledao Stefanu i njene roditelje nije više bio tako srećan,već mu je bes sevao iz očiju.Dok sa druge strane,Bjanka nije znala ko su ovi ljudi ali joj je itekako postalo neprijatno od njihovih pogleda.

"Dušane.."-reče kraljica zbunjeno.

"TO JE ONA ZNAČI?"-Stefana je povisila ton.

"Šta ovo treba da znači?Ko je ova devojka?"-razjareno usta Stefanina majka obraćajući se kraljici.

"To je..ovaj..nesporazum"-kao i uvek Lidija je pokušala da prikrije stvari.

"Ne,ovo nije nesporazum.U stvari jeste.Ta izmišljena veridba sa Stefanom i brak oko koga ste se VI dogovorili je čist nesporazum.A ovo što vidite,ovo je istina i prihvatite to."-pokazivao je na svoju i Bjankinu šaku i njihove ispreplitane prste.

Malo je reći da su svi u šoku,osim kralja koji je nekako delovao ravnodušno.

"Pa ovo je skandal"-uzviknu Stefanina majka,ali pre nego što su još nešto dodali,njih dvoje su se okrenuli i izašli iz prostorije.

Ubrzo nakon toga i Stefana je izjurila napolje,a i njeni roditelji za njom.Kralj i kraljica ostadoše sami u praznoj trpezariji.Ovladala je tišina,a jedino što se moglo čuti je njihovo uznemireno glasno disanje.

"Kako ćemo pred ljude..pred svet"-uznemireno reče kraljica Lidija prekinuvši tišinu.

"Pusti sad to Lidija..Nismo mi dužni da se objašnjavamo.Jednostavno reći ćemo da se nisu baš slagali i da su se razišli.."-nadovezao se kralj dok je ispijao viski.

Ona skoči iz stolice i razjareno pogleda u njega.

"Rekli smo da su se verili i to je prenela nacionalna televizija!" -uzviknu ona.

"Ali oni se nisu verili..To si ti rekla i sada se sama isčupaj iz ovog haosa koji si napravila.Ja imam pametnije stvari da radim"-odbrusi kralj i izadje iz trpezarije.

Lidija se uhvatila za čelo i brzo izvadila lek iz male kutije koju uvek ima sa sobom.

"Platićete mi svi"-prosikta.
•••
Bjanka p.o.v

"Ne ne nee preestani"-vikala sam dok sam bežala po sobi jer me je nenormaln o golicao.

"Ne mozes mi pobeći"-lukavo se nasmejao i uhvatio me,ali umesto golicanja zagrlio me je i poljubio u vrat.

"Jel ti bilo udobno"

"Kako da mi ne bude udobno kad sam spavala u kraljevskom krevetu"-dodala sam kroz smeh te se i on nasmejao.

"Jel da?"

"Šalim se..i već sam jednom ovde spavala,ako se sećaš"

Poljubio me je i uzeo da se obuče.

"Hmm..ovde su neke stvari,za mene?"-prišla sam svom delu ormara i otvorila ga.Ništa nisam ponela od svojih stvari jer mi je on rekao da će se pobrinuti oko toga.

"Da,to su tvoje stvari..Valjda će ti se svideti,ja ih nisam birao"

"A ko je birao"

"Zadužio sam nekoga za to..Nego,hajde,obuci se"

Sišli smo na doručak jer smo bili mrtvi gladni.Celo jutro smo se razvlačili po krevetu dok nije postalo previše.

"Izvolite.Danas je na meniju riba"-reče žena i otvori metalni poklopac ispod kog je bila hrana.

Kada sam ugledala ribu i osetila miris odjednom mi je postalo loše.

"Uff.."-rekoh tiho.

"Šta je bilo?"-ipak me je čuo.

"Ma ništa,malo mi je muka..Odoh na svež vazduh,brzo se vraćam"-ustala sam od stola i krenula ka vratima kada mi je postalo sve crno pred očima.
__________________