"Dan nije mogao lepše da mi počne"-rekoh u sebi dok sam osluškivala zvuk ptica,udisala prijatan svež vazduh koji je dolazio sa prozora u našu sobu i Dušana mazila po licu dok je on još uvek spavao.
Otvorio je oči.
"Jao izvini,jel sam te probudila?"
"Nisii,naspavao sam se"-dodade uz osmeh i uze moju ruku,koja se nalazila na njegovom obazu,te je poljubi.
"Znaš,imam neke obaveze danas..Nećemo baš moći da provedemo ceo dan u krevetu kao juče"
"U redu je..a ja sam mislila da se vidim sa Marijom,nismo odavno popričale"
"Ee odlično"-laknulo mu je kad je čuo ovo.
"To znači da nećeš ostati ceo dan sama"-nadovezao se.
"Ne brini ti ništa,znam da moraš biti odgovoran kad su u pitanju tvoje obaveze"-ostavila sam poljubac na njegovom vratu i istrčala iz kreveta.
Zajedno smo stali ispred velikog ormara u kom su na pola bile podeljene naše stvari.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
On je odmah izvukao plavu majicu i plave pantalone.
"Zar već?"-upitah ga.
"Ja ne razmišljam puno..a ni jedan muškarac verovatno"-nasmejao se i zagrlio me sa ledja.
"Meni to ide malo teže..ali moram ti priznati da je lepa garderoba koju si mi nabavio"-osmehnuo se,dok sam ja prelazila preko silnih haljina koje su se nalazile na ofingerima. • Silazila sam dole,i videla Miloša koji je stajao u hodniku i gledao me dok se spustam niz stepenice.
"Hej"-rekoh mu.
"Hej Bjanka,Dušan mi je rekao da ti budem na raspolaganju,da te odvezem gde god želiš"-klimnula sam glavom.
"Idemo sada,uželela sam se Marije"-rekoh dok sam ulazila u auto.
"Znači vozim te kod Marije?"
"Da"-potvrdih.
"Kako je ona?"
"Prilično dobro,nadam se"
"Živi sama?"
Krišom sam se nasmešila,jer sam shvatila da je zainteresovan za nju.
"Da,sama..nema dečka"-iako me to nije pitao,želela sam da ga uputim u situaciju.
Par sekundi je ćutao.
"Pa baš lepo...mislim,drago mi je zbog nje..što se otarasila onog manijaka.."-reče vidno zbunjen,što mi je bilo pomalo smešno.
"I meni je.."-složila sam se sa njim.
Dovezao me je ispred moje bivše zgrade.Kada smo se zaustavili ispred,par sekundi sam gledala u zgradu.Ne mogu da verujem da ja više ne živim ovde.
Zatim sam sklonila pogled,i okrenula se ka Milošu.
"Hoćeš i ti sa mnom gore?"
"Ovaj ne..čekaću ja u autu..možda neki drugi put.."-reče vidno zbunjeno,i mislim da se čak i zacrveneo.
"U redu..Nadam se da neću dugo"-izustih dok sam izlazila iz auta.
Za to vreme,u dvoru.
Dok je pomoćnica pospremala kraljičinu kancelariju,ona je ispijala hladan viski i gledala kroz prozor.
"Gde je Dušan?"-tišinu prekinu kraljica Lidija,a žena obustavi svoj posao i okrete se ka njoj.
"Otišao je još jutros,rekao je da će doći pred večeru,visočanstvo"
"Dobro..a ona njegova devojčura?Gde je ona?Sigurno ne izlazi iz sobe kad on nije tu"-prevrnula je očima i ispila viski.
"I ona je napustila dvor,nije tu"-dodade žena,a njene reči privukoše pažnju Lidiji.
"Hm tako..dobro..."
Napravila je pauzu u kojoj je razmišljala.
"Reci vozaču da ode po Gvozdena"
"Ali visočanstvo,znate da vam je zabranjeno da se sastajete sa Gvozd..."-prekinula ju je.
"Ti samo uradi onako kako sam ti ja rekla,i ništa drugo te se ne tiče..I o ovome nikome ni reči,jesi razumela?"
"Jesam visočanstvo"-pognute glave napustila je prostoriju i otišla da obavi naredjenje. ••• Hodnikim je koračao visok čovek u crnom odelu,sa zalizanom crnom kosom.Bio je u svojim srednjim tridesetima.
Vrata Lidijine kancelarije su se otvorila,i ona je izašla.Kada je ugledala njega,raširila je ruke.
"Gvozdene...mili moj.."-zagrlili su se snažno,uz osmeh.
"Koliko je vremena prošlo,vaše visočanstvo.."
"Ah..mnogo..Nego hajde,udji..Čeka nas važan razgovor."
