»260 pages.«

f o u r

Dan 3.

28.03.'14.

Anna nije ono što sam mislio da jeste, Desire.

Trenutno, ne znam kako bih opisala Blackovu zaljubljenost. On, on ne zna šta se nalazi u tom ruksaku. Mogao je pogledati, ali ga je bilo strah. Strah od toga da njegova brineta postane nešto drugo u njegovim očima. Želio je da i dalje ostane onaj zaljubljeni dječak. No, koliko dugo će mu to polaziti za rukom?

-Anna Sophia's Point Of View-

Zadnja osoba koju sam očekivala tamo, bio je Black. Ali, jedno sam znala. On nije znao šta se nalazi u tom ruksaku. Inače bi pobjegao glavom bez obzira. To mi je u neku ruku, išlo u prilog.

Buljim u plafon već nekih pola sata, mislim da sam samo pet ili šest puta trepnula, dovodim se do toga, da me oči užasno peku.

Spavaj Anna.

Okej, spavam.

-Black's Point Of View-

Ne znam šta sam u tom trenutku očekivao.

Ne znam.

Misli su mi pomiješane.

Teško dišem.

Sjećanje mi je izmiješano.

Boli saznanje.

Bole njene riječi.

Znaš kako znam da nemaš pojma šta se nalazi u onom ruksaku? Jer te strah da pogledaš. Jer si kukavica, Black Firestorn.

Djevojka čije me riječi jedino mogu povrijediti.

Rekla mi je ono što sam sebi ponavljam tako dugo.

U tom trenutku sam bio spreman reći da je volim ida sam spreman umrijeti za nju.

Ali, dovraga, ja sam jadna kukavica.

Jednom kukavica, uvijek kukavica.

Gorke suze mi se nakupljaju u očima, i užurbano trepćem.

Jer si kukavica, Black Firestorn.

Jer si kukavica, Black.

Jer si kukavica.

Si kukavica.

Kukavica.

Kukavica.

Prokleta kukavica.

Duboko uzdišem, te pogledam ožiljke na svojim rukama.

Ne, nećeš opet.

To su samo riječi cure koja ti je sve.

Samo!?

Samo!?

Znam da sam kukavica.

Ali zvuči tako gorko iz njenih usta.

Tako jebeno istinito.

Ja i jesam prokleti propalitet.

Žao mi je, Anna.

Stvarno jeste...

Veoma kratak nastavak, ali s razlogom. :) I opet ja, vote&comment, htjela bih čuti šta vi mislite o ovoj priči. :)

Love ya:)