Beogradske noći

Poglavlje 10

Svijet u kojem su se kretali Vukašin i Hanin kreten od vjerenika, Filip, definitivno nije bio za nju. Vukašin je poznavao većinu zvanica, a Ljiljani je bilo muka da objašnjava svima otkud oni na svadbi zajedno. Uskoro je trebala mlada da stigne i Ljiljana se nadala samo da će ovo sve brzo da završi.
"Ljiljana, izgledaš prelijepo." Začula je muški glas i okrenula se. 'Makar neko da mi to kaže.', pomislila je.
"Danijele." Rekla je i osmjehnula se. "Otkud ti na svadbi?" Pravila se da joj Hana nije rekla da su Danijel i Filip drugovi sa medicine.
"Filip i ja smo zajedno studirali." Objasnio je on. "Ti?"
"Ja sam Hanina drugarica i kuma." Odgovorila je Ljiljana pogledom tražeći Marinu, koja je kasnila.
"Nisi dugo dolazila u Vršac."
"Već par mjeseci. Od praznika. Nisam imala vremena. Jednostavno, sve me polako sustiže. Posao, umor." Rekla je Ljiljana. "Ti i dalje radiš u Vršcu?"
"Neko i tamo mora da bude doktor." Nasmijao se. "Neko treba da liječi babu Milku." Sad se Ljiljana nasmijala.
"Bože, ta žena tvrdi da umire zadnjih 15 godina." Rekla je Ljiljana i odmahnula je glavom.
"Sama si došla?" Upitao je.
"Ne, ja..." Počela je Ljiljana, ali je osjetila nečiju ruku na svojim leđima. 'Ruka ti je isuviše nisko, Vukašine.', opomenula ga je u mislima.
"Sa mnom je došla." Rekao je i pogledao je u tipa ispred sebe.
"Danijel Todorović, njen nesuđeni vjerenik." Našalio se Danijel i pružio je ruku.
"Vukašin Mirković." Prihvatio je Danijelovu ruku i rukovao se sa njim. Onda je pogledao u Ljiljanu. Bilo je vrijeme da joj vrati za ono od prošlog vikenda. "Sadašnji i suđeni vjerenik." Dodao je i Ljiljana ga je pogledala i došlo joj je da ga ubije tu, pred svim tim svjedocima.
"Nisam znao da si vjerena i da se udaješ." Rekao je Danijel i Ljiljana nije imala pojma kako da se izvuče iz ovoga. "Neki dan sam pričao sa Bokijem i..." Počeo je.
"Oni ne znaju." Brzo je rekla Ljiljana. "Još. Posao koji radimo je nezahvalan, tako da..." Dodala je.
"Ne brini, neću ništa da im kažem." Rekao je.
"Hvala ti." Rekla je Ljiljana i pogledala je u Vukašina. "Hajde da uđemo u salu." Dodala je i on je klimnuo. Kad su ušli u salu, Ljiljana ga je stisnula za ruku toliko da su se njeni nokti ucrtali na njegovoj nadlanici.
"Ti nisi normalna." Rekao je i izvukao je ruku.
"Ja nisam normalna? Ja?" Govorila je Ljiljana na ivici da krene da viče. "Vjerenik? Vjerenik? On poznaje moju porodicu u Vršcu." Dodala je iznervirano.
"Da te podsetim u šta si ti mene uvalila prošli vikend? Klara je zvala pre neki dan da pita kako si i da nas pozove na ručak." Odgovorio je.
"Ali to nije izgovor da kažeš da si mi vjerenik. Pobogu." Udahnula je duboko nadajući se samo da Danijel stvarno neće ništa reći Milici, inače sve će da ode k vragu.
"A šta je njemu značilo nesuđeni vjerenik?"
"Jesi ti to ljubomoran?"
"Možda malo." Ljiljana se nasmijala.
"Mama je htjela da me spoji sa njim. Mislila je da ću tako da se smirim i da neću da vijam kriminalce po Beogradu." Odgovorila je Ljiljana i sjela je na jednu od stolica u prvom redu.
"Ne sviđa joj se što si inspektorka?" Sjeo je iza nje, na svoje mjesto i Ljiljana se okrenula prema njemu i pogledala ga je.
"Ne baš. Htjela je da postanem doktor ili učiteljica." Odgovorila je Ljiljana.
"Tvoj brat..."
"Boško." Slagala je za ime. Bilo bi isuviše slučajnosti da mu kaže da joj se brat zove Boris. "I on je završio kriminalistiku."
"Koji je bio plan za njega?"
"Ne znam. Nisam se uplitala u to." Odgovorila je Ljiljana i pogledala ga je. "Znači ovako izgleda vaš svijet." Dodala je.
"Koji to naš svijet?"
"Pa vaš, bogataški."
"Koliko sam shvatio, i ti si dio istog."
"Nisam ja, moja baka je."
"Pa rekla si da je tvoj otac bio jedinac u porodici..."
"Pa?"
"Ti i tvoj brat ste nasljednici."
"Ti ne shvataš." Pogledala ga je. "Ja ne želim ni cent od tih para. Živim u tom stanu, jer ne želim da joj slomim srce, jer je stara i ne želim da pati još više, izgubila je jedino dijete, ali..." Udahnula je. "Ne mogu da zaboravim da im je trebala očeva smrt da upoznaju unuke. Ne mogu da zaboravim to da je moj otac patio za svojom porodicom, jer niko ne tjera svoje dijete da izabere između onog koga voli i roditelja. To je sebično." Dodala je i ustala je. "Idem da vidim treba li Hani pomoć." Otišla je. Pogledao je za njom. Ustao je i krenuo je za njom. Sustigao ju je u hodniku.
"Nisam mislio ta..."
"Nego kako?" Pogledala ga je. "Hajde reci mi iskreno. Šta ti misliš kakva sam ja? Razmažena bogatašica poput Olje?"
"Ljiljo..."
"Naravno da misliš." Pogledala ga je. "Moja baka je meni platila fakultet, jer moja majka nije željela da mi dadne pare za kriminalistiku. Nije sa mnom razgovarala skoro godinu dana, jer sam otišla na kriminalistiku. I zato živim u bakinom stanu. Jer se osećam dužnom, u stvari stvarno joj dugujem. Iako nije željela da me vidi i da zna za mene do moje 11-te godine, nije me sputala da upišem ono što želim." Udahnula je i ponovo ga je pogledala. "Ja nisam od onih kojima je glavna tema šta je zadnja moda, da se dobro udam. Jebe mi se za to, Vukašine. Takođe, muka mi je od onih pogleda tamo." Pokušala je duboko da diše. "Muka mi je od toga da budem seljančica koja je upecala jednog od najpoželjnijih neženja ovog grada." Procedila je kroz zube ono što je ranije čula od dve silikonjare u toaletu. "I znaš šta? U pravu su. Ti pripadaš ovom svijetu, ti si san većine onih djevojaka tamo, ja ne. Ja sam samo seljančica iz Vršca."
"Ljiljo..."
"Ljiljana. Zovem se Ljiljana..." Rekla je i shvatila je da se opet odala. "... dopuštam da me tako zovu samo ljudi koje volim i koji su mi bitni, ne i ti." Dodala je. "Idem do Hane. Što se mene tiče, ne moraš da ostaneš." Rekla je i otišla je do Hanine svlačionice.
.
.
.
Ušla je kod Hane u svlačionicu.
"Maki neće doći, Dunja je dobila temperaturu..." Počela je Hana. Ljiljana je nije slušala, prošla je kraj nje i uzela je čašu šampanjca koja je stajala kraj Hane i ispila ju je u jednom gutljaju. "Neko je žedan." Dodala je Hana i ustala je i prišla je svojoj drugarici. "Jel sve u redu?"
"Mrzim ovo." Rekla je i nasula je sebi čašu šampanjca. "Ja..." Udahnula je. "Ispala sam kučka prema Vukašinu i..." Popila je pola čaše šampanjca.
"I šta? Sad planiraš da se napiješ?" Upitala ju je Hana. Ljiljana se naslonila na sto ispred ogledala i pogledala je u Hanu.
"Između ostalog." Odgovorila je. "Možda privedem nekog frajera, koji će mi izbaciti sve ove gluposti iz glave." Hana se nasmijala.
"Što ne privedeš svog šefa?"
"Pobogu, Hana. Miladin je oženjen i skoro 20 godina stariji od mene." Hana je prevrnula očima.
"Ma kakav crni Miladin? Ko je uopšte Miladin?" Upitala ju je.
"Moj šef. Načelnik sektora u kojem radim."
"Mislim na Vukašina." Ljiljana se zagrcnula štampanjcem i ostavila je čašu na sto kraj sebe. "Šta me gledaš? Vama dvoma jedino dobar seks može da pomogne."
"Kakav seks? I sama znaš ko je on, a ko sam ja."
"Ja znam, ali on ne. I po njegovom ponašanju, jedino što ga sprečava da te odvede u krevet su ili tvoje godine ili to što zajedno radite."
"Hana, pobogu više!"
"Šta Hana?" Upitala je Hana i pogledala je u Ljiljanu. "Ja nisam Marina. Nemam tamo neke moralne principe. Smatram da svako treba da uzme od života ono što mu pripada i tačka. Svako treba da iskoristi život maksimum."
"Ja ću morati da razmislim o tome kako da maksimalno produžim trajanje svog života kad Vukašin sazna ko sam ja."
"Zavedi ga, onda će lakše da svari to sve kad sazna." Rekla je Hana i Ljiljana je odmahnula glavom.
"Idem da te ne slušam više."
"Vidimo se dolje." Rekla je Hana i osmjehnula se. Ljiljana je samo odmahnula glavom i sišla je u salu. Već su svi bili na svojim mjestima. Ljiljana je otišla do stolice rezervisane za kumu.
"Vojin." Rekao je muškarac koji je sjedio na mjestu za kuma. "Filipov kum." Pružio joj je ruku.
"Ljiljana, drago mi je." Rekla je i rukovala se sa njim. Nije joj bilo do upoznavanja drugih ljudi. Osjećala se krivom zbog onog što je rekla Vukašinu. I sam je napustio taj svijet pre 20 godina. I sam ga je prezirao. I još mu je rekla da samo bitnim ljudima dozvoljava da je zovu 'Ljilja'. 'Ako je Hana u pravu, možda ga to što sam mu rekla i ohladi.', pomislila je i pogledala je u mladence koji su prilazili stolu za kojim je sjedio matičar i kumovi. Nakon famozne uvertire i patetičnog govora, matičar je upitao:
"Da li Vi, Filipe Vukojević, uzimate za suprugu Hanu Stanić?"
"Da." Odgovorio je Filip i osmjehnuo se u pravcu Hane.
"Da li Vi, Hana Stanić..." Hana je uzela mikrofon iz matičareve ruke i pogledala je u Filipa.
"NE!" Rekla je i svi su se uskomešali.
'Znači, to je planirala.', pomislila je Ljiljana.
"Hanice..." Počeo je Filip.
"Đubre jedno muško. Prevario si me. I to sa maloletnicom. Koliko ona klinka ima godina? 17?"
"Nisam znao, majke mi..."
"Stoko jedna pedofilska. Može ćerka da ti bude." Hana je sve to govorila preko mikrofona, ali bila je i glasna, tako da joj mikrofon nije ni trebao. A onda na iznenađenje mnogih, ali ne i na Ljiljanino, šakom je patosirala Filipa, koji je izgubio ravnotežu i pao preko stolice. Onda je demonstrativno skinula vjerenički prsten i bacila ga na njega, a onda je pobjegla iz sale, dok su gosti ostali nepomični i zaprepašteni.
______________________________________