08. KRALJEVSKA PORODICA MONSO

270 27 17
                                    

„Zar su sve ulice potopljene vodom?", upita Dante.

„Mhm", promumla Vilijam. „Pre dve godine, Zak i ja smo bili ovde na jednoj misiji, tako da nam nije prvi put ovde. Videćeš koliko je tek lep kada počnemo da se penjemo naviše, i svaki nivo je potopljen, zahvaljujući vodopadima."

„Adora!", uzbuđeno viknu Ani. „Pogledaj tvoju kosu!" Adorina platinasto bela kosa pod odsjajem neonsko plave boje izgledala je kao deo tog fenomena.

„O bože", prošaputa Adora držeći jedan pramen svoje kose sa oduševljenjem. Dante se spusti par koraka da je bolje pogleda.

„Izgledaš kao da pripadaš ovde", reče Leonardo posmatrajući Adoru, Dante ga ošinu pogledom.

„Šta ćemo da radimo sa motorima?"

„Gospodo pratite me", reče Leo i vrati se gore na plato, a onda skrenu levo i tu se nalazio jedan put, vodio je do još jednog malo većeg plato na suvom. „Kao što ste već zaključili jedina prevozna sredstva u Lenkopiji su lenkopi, ostavićete vaša vozila u onoj baraki i iznajmiti lenkope koji će vas služiti tokom vašeg boravka ovde."

„Ja prvi!", potrča Kili.

Adori su sada za okupirali pažnju Akulusi, jer pod neonsko plavom bojom njihova su tela izgledala malo drugačije. Na njihovim telima plave boje isticale su se ljubičaste i beličaste tačkice poređane sa bočnih strana njihovih ruku i nogu.

„Leksi, kakve su ono tačkice koje se presijavaju na Akulusima?"

„To su njihove modifikovane škrge, uvek sam se pitala dali su ljigave na dodir... vidiš prvobitni Akulusi su u potpunosti živeli pod vodom, međutim kada su Zergusi došli na našu planetu i uništili njihov prvobitni grad Akulon, oni su bili prinuđeni da napuste vodu, preživeo je mali broj njih i dugo su putovali na svojim Lenkopima dok nisu pronašli ovo mesto i na njemu izgradili svoju novu prestonicu."

„Tako je, a u čast naših vernih konja, grad smo nazvali Lenkopija", reče Leonardo i iznenadi devojke koje su mu stajale okrenute leđima. „Ima tu još mnogo istorije koju prate mnoge bitke i mnoge žrtve ali ti je Leksi ispričala onaj najbolji deo", reče on i namignu Leksi, kojoj beše krv jurnula u obraze. „I škrge nam omogućavaju i dalje dišemo pod vodom, prosečan akulus može da izdrži nešto više od dva sata pod vodom bez kiseonika. I ne, škrge nisu ljigave, svilenkaste su na dodir, želiš li da ih dodirneš?", on se približi Leksi i pruži joj ruku koju je gledala potpuno smeteno.

„Da Leksi, dodirni mu ruku", prošaputa Ani u Leksinom pravcu.

„Pfff, šta.... hahahaha", poče Leksi kao u bunilu. „Verujem ti na reč mislim zašto bi lagao... ti si ipak princ... ovaj prinčevu ne lažu zar ne devojke... hahahah, ja ovaj.... gde je taj Vilijam sa konjem!", Leksi otrča ostavljajući Leonarda u potpunom bunilu.

„Jel ona ima neki problem sa mnom? Primetio sam da se ovako napeto ponaša samo u mom prisustvu."

Adora i Ani razmeniše poglede.

„Ma ne ona samo..."

„Ona je tvoj veliki fan", preseče Ani Adoru. „Ima veliku tremu kada priča sa tobom, trebalo bi da porazgovaraš sa njom, znaš da razbiješ led."

„Stvarno? Nisam to znao, mislio sam da joj se ne sviđam i da me izbegava. Ako je tako, biće mi drago da razbijem led."

„Hej Ani!", viknu Kili.

„Prelepo!", reče Ani gledajući u lenkopa kojeg je jahao Kili. „Znam", reče on gladeći svoju tršavu kosu, „ali pogledaj Lenkopa!"

Ani prevrnu očima a onda otrča do Kire koja beše već usnula. „Hej devojko, odlična si bila", reče i otvori mali ranac u koji se Kira zadovoljno uvuče. Ostali beše već došli sa lenkopima.

Belo kao selenit (Završena) - II KnjigaTempat cerita menjadi hidup. Temukan sekarang