Sastanak (Tristanov pov)

23 3 0
                                    

Tristan je, kao i svaki dan, bio u potrazi za strašnim ogrima. Mrzio ih je od malena kad mu je jedan pojeo oca. Nikad neće zaboraviti te tužne trenutke svoga života. Zakleo se svome mrtvom ocu da će nastaviti ubijati sve ogre dok i on ne napusti ovaj svijet.

Hodao je i hodao, sve dok nije naišao na veliku zelenu sjenu. Mislio je on: "Šta bi to moglo biti??". Sve se više približavao dok ga nije uplašio strašan režaj. Odmah je znao. To je bio režaj opasnog, strašnog ogra. Režaj nije prestajao. Šumio mu je u ušima taj ogarski krik. Učinilo mu se da opet priviđa smrt njegova oca. Izvadio je svoj nož i zamahnuo ga prema jadnom uplašenom Šreku.

Iznenadila ga je Šrekova snaga kad mu je izbio oružije iz ruke. U jednom trenutku osjetio je da mu je odgruo sva pokrivala koja je imao na sebi. Napokon ga je mogao bistro vidjeti. Začudilo ga je njegov stas. Takvog ogra do sad nikad nije vidio. Zagledao se u njegove duboke oči. Imao je osjećaj kao da gleda u duboki ocean. Šrek ga primi onako čvrsto jer je Tristan gubio svu snagu u nogama iz nekog razloga.

Učinilo mu se da je ponovno vidio ljubav nakon dugo vremena u svome životu.

Šrekova osveta otišla u krivom smijeruWhere stories live. Discover now