17:00 Otišla sam u sobu. Kada sam došla u sobu osijećala sam kako me nešto grize u meni. To je bila grižnja savijest. Lagala sam mami, ali uskoro to i neće biti laž.
Uzela sam mali vrečastu torbu, stavila u nju sve potrebno i krenula. Nisam bila sigurna gdje točno idem, ali sam negdje išla.
Krenula sam prema trgu.
18:00 Došla sam u grad. U sam centar grada. Jurila sam i žurila no nisam znala točno kamo. Tako sam hodala dok najednom nisam osijetila nečije rame kako se zabija u moje. Pala sam na pod są svim mojim stvarima skupa.
Vidla sam da je ta osoba isto pala na pod. Svi ljudi su nas gledali. Kad sam okrenula glavu vidla sam da je ta osoba već ustala i nudila mi ruku. Prihvatila sam ruku i kad sam se digla imala sam što vidjeti.
To je bio neki dečko. Imao je plavu kovrđavu kosu. Bio je viši od mene i to za dosta. Oči su bu bile plave, plave kao more.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Dečko:"Bok, um, gle stvarno mi je žao. Nisam te vidio žurio sam se jer imam trening pa ono." - govorio je to pokupljajući moje stvari s poda.
Nisam mogla vjerovati. Ja kad odlučim se ići prošetati i izaći napokon iz kuće i naći prijatelje. Završim sudareći se s nekim nepoznatim dečkom. Ipak da vam budem iskrena i nisam se toliko žalila. Ipak bolje išta nego ništa.
Ja: "Joj, nema veze ja sam se isto žurila. Nalazim se s prijateljicama pa idemo u kino." - izmislila sam.
Dečko: "Um ti si nova? Nisam te inače ovdje vidio." - bio je uporan.
Ja: "Pa i ne baš. Ja ovdje dolazim svako ljeto, ali ne izlazim baš van pa možda zato." - rekla sam.
Dečko: "Moguče. Nisam se prestavio. Ja sam Luka. Drago mi je". - rekao je i stavio ottoman osmijeh na lice.
Ja: "Ja sam Ana." - real sam stidljivo.
Luka: "Imaš snep?" - pitao me.
Ja: *nagnula sam glove kao da na njegovo pitanje i pružila mu svoj mobitel*
Uzeo je mobile i počeo bisati svoj user. Zato vrijeme sam ga gledala i pobližje promatrala. Bio je drugačiji od ostalih dečkiju u mojoj školi. Bio je.. Bio je.. Bio je drag.
Vratio mi je mobile u ruke i rekao.
Luka: "Prihvatim te kad dođem doma pa se čujemo kasnije. Sad moram ići." - mahnuo mi je i otišao.
Mislila sam da sanjam. Ljudi našla sam prvog svojeg prijatelja ovdije u svojih 14 godina života i otkako dolazim ovdje.
Krenula sam prema doma sretno. Jedva sam čekala doći doma i vidjeti poruku od luke.
20:00 Došla sam doma. Otišla sam u sobu pustiti si stari i krenula prema kuhunji. Uzela sam si nešto za grickati i vratila se u sobu. Legla sam se na krevet i već znala svoj sljedeći potez. Morala sam obavijestiti svoje prijatelje iz Zagreba što se trenutačno dogodilo.
FRIEND'S CHAT:
Ja: ljudii upznala sam svojeg prvog ajmo reč prijatelja Ema<33: omg sve mi moraš ispričati u priv Ja: evo idem Patrik: alo, a što smo mi t. Ivan: točno Ema<33: vi ste nebitni trenutačno Ja: HAHAHAH Patrik: alo Ema<33: no budem vam ispričala sutra na igralištu ukratno Ja: oke super Ivan: može Patrik: oke oke pamtim Ja: AHAHAH
EMA'S CHAT:
Ema<33: ajdee što čekaš pričaj mi Ja: znaći..... Počela sam joj prepričavati i prepričavati sve do najmanjih detalja. Tako da je to potrajalo dosta duga pa ću samo preći na njeu reakciju. Ema>33: ne mogu vjerovati znači srela si komada na sred ulice i nisi ga pitala da mu budeš cura božeee Ja: emaaa nije komad tj. je slatki, ali smo samo prijatelji Ema<33: dobro dobro, ali javi mi kad ti pošalje poruku jasno Ja: jasno ne brini hoću istog trena Ema<33: oke onda čujemo se kasnije bajjj Ja: može bok
