ljeto za pamćenje

Part 12

18:00

Krenuli smo.

Hodali smo neko vrijeme u tišini dok najednom Luka nije pitao.

Luka: "Di točno idemo?" - upitao je.

Ja: "Pa mislila sam da se malo prošećemo po gradu." - rekla sam.

Luka je samo okrenuo očima. Bila sam zbunjena. Čemu sad to?

Ja:" Što je sad bilo gospodine, ne paše Vam?" - upitala sam sarkastično.

Luka:" Da ne paše mi, ali ne brini imam ja bolju ideju." - odgovorio je.

Ja:"Molim?! Kamo idemo?" - upitala sam ga jer me začudila da on imam ikakvu idea kamo bi mogle ići. Iskreno očekivala sam da je tu samo zato što mu je dosadno, ali očito nije. Očito ima neke planove koje je planirao za danas. Joj previše razmišljam. Nema nikakvih planova Ana samo se sjetio nekog mijesta gdje bi ste se mogli prošetati to je to.

Luka: "Vidjet ćeš, samo me prati." - rekao je polako i smireno.

Vratila sam pooled na put I nastavila hodati. Hodali sms i hodili dosta dugo. Već je prošlo 19:00 sati, a mi još uvijek nismo došli na to tajanstveno mjesto. Bilo mi je već dosadno pa neka ne bude samo meni odlučila sam maltretirat Luku.

Svako malo bi ga ispitivala koliko je sati. Svako malo bi se pravila da sam pala i gledala njegovu reakciju, a kada bi se totalno prestrašio smijala bi mu se ko konj. Da znam jako lijepo. Malo sam ga molila da stanemo si nešto pojesti i popiti po putu. Dobro ne malo dosta puta. Ne znam što da vam kažem. Jednostavno mi je bilo dosadno.

I tako su opet prošli i prošli sati. Bilo je već oko 20:00 sati navećer. Da znam. Toliko kasno, a mi nismo niti došli. Ah toliko su me noge jednostavno boljele da sam samo željela se teleportirati doma u svoj topli krevet i piti vruću čokoladu. No u sadašnjem trenutku to baš i nije bilo moguće. Dok najdnom Luka nije rekao.

Luka:"Evo ga. Došli smo."

Okrenula sam glavu i očekivala nekakvu glupost najveću. Jednostavno mi je bilo svega dosta. Dok nisam najednom ugledala prekrasno jezero sa malim čamčićem. Nisam mogla vjerovati. Izgledalo je sve kao iz bajke. Kao iz filmova bolje rečeno.

Ja: "O MOJ BOŽE!" - uzviknula sam i pojurila prema jezeru.

Trčala sam što sam brže mogla. Htjela sam vidjeti tu ljepotu iz bliza. Pogledala sam iza sebe i pogodite koga sam vidla. Točno! Vidla sam Luku iza mene kak mi se smije ko da sam luda. Došla sam do jezera i sjela se na jednu malu drvenu klupicu koja se je tamo nalazila. Uzela sam mobite u ruke i slikala sve. Odmah sam postavila na instagram i poslala to za vatre.

Zato vrijeme kad sam ja to napravila Luka je došao i sjeo a klupu pokraj mene. Izvadili smo hranu i piće, ugodno se smjestili i počeli razgovarati, a nećete vjerovati o ćemu.