Chapter 7

157 6 0
                                    

"Marie,znas da sam i ja čovjek,i da imam potrebe za wc-om!"viknula sam Marie koja je vec zadnjih sat vremena zaglavljena u wc-u. Danas smo imale planirano obilazak grada,koji traje gotovo citav dan,a prva tura počinje u 10 časova. Obukla sam kratki teksas sorc i običnu crnu potkošulju,jer je veoma vruće. Cula sam otvaranje vrata i projurila sam bukvalno prema wc-u,jer imamo samo sat vremena,a uzimajući u obzir da uopste ne poznajemo ovaj grad,to je malo. Kada je Marie izasla iz toaleta,kao da je izasla iz saune. Para je bila na sve strane. Izvadila sam svoju torbicu sa šminkom i stavila maskaru,ajlajner i sjaj na usne. Jednostavno ali dovoljno. Kosu sam zavezala u visoki rep,jer je bilo prevruce da bi bila puštena. Izasla sam iz wc-a poslije 20 minuta spremanja a Marie me spremna čekala. Naravno,morala sam ponijeti svoj fotoaparat,jer ipak,danas imamo priliku vidjeti jos neviđene stvari,makar za mene. Marie je imala na sebi dugu,lepršavu bijelu haljinu koja je savrseno stajala uz njen taman ten i crveni karmin. Imala je stila.
Taksi nas je čekao ispred zgrade,i odveo nas na željenu adresu. Obilazak je započinjao u samom centru grada,a tura je bila poprilično popunjena.
Turistički vodič je pričao razne zanimljivosti,ali ja sam pažnju posvetila na fotografisanje. Dok smo šetali nekim šetalištem na manjem bilbordu je bila fotografija 3 muskarca u dresovima. Prepoznala sam jednog od njih. Bio je Neymar. Izgledao je skroz profesionalno i posvećeno. Jednim klikom sam uslikala taj bilbord,za svaki slučaj da mi nekad zatreba.
Poslije toga smo isli u poznati 'Portal Del Angel',jednoj od najpoznatijih ulica u Barceloni.

"Nisi mi juce odgovorila kako si upoznala Neymara."Marie je iznenada rekla. Uhvatila me nespremnu.

"Khmm...Neymar? O da...Mislim da sam ga upoznala na nekoj plazi ili tako nesto..."brzopleto sam joj odgovorila. Gotovo da mi se jezik zapetljao sam za sebe.
Marie nije djelovala ubijedjeno i garantiram da bi me jos ispitivala,ali bili smo u gužvi.

"Sada idemo na jedno od najposjećenijih mjesta u Barceloni i licno meni jednom od omiljenih!"rekao je turistički vodič. Autobus u kome smo se vozili je skrenuo par puta,a zatim smo došli u nekakav moderniji dio grada. Mislim,i mi smo živjeli u modernijem dijelu grada ali ovaj je bio moderniji na drugi nacin. Imao je sportsku vibraciju.

"Dobro došli na Camp Nou!" Vidjela sam veliku građevinu. Rijec 'velika' je podcijenjivanje kakva je ova građevina bila. Bila je ogromna. Famozni Camp Nou. Napkon nesto o cemu sam znala. Nisam shvaćala da sam uzela Marie za ruku,dok me ona nije upitala da li sam dobro. Znala je kako se osjecam u vezi fudbala. Jednostavno sam klimnula glavom.

"Molim vas za pažnju!"glas vodiča je nadglasao gomilu ljudi.

"Trenutno ulazimo na Camp Nou gdje trening ima prva postava Barcelone.Posebno su nam dopustili ali uz našu tišinu i poštovanje treninga! Kasnije ce se održati slikanje i potpisivanje autograma za fanove!"nakon ovoga,svi su bili u tišini,a ja nisam znala kako da se osjecam.

Kada smo ušli,neki od igrača su mahnuli,predpodstavljam fanovima,dok su neki nastavili posvećeno šutirati loptu. Na stadijumu se moglo cuti zvuk pitsaljke i žamor publike koja ih je gledala. Ocima sam skenirala igrače i vidjela hodajuću nevolju,Neymara. Ignorirala sam ga,ali je Marie naravno,bila Marie,i mahnula Neymaru. Pretpostavljam da nije mogao samo tako doci do nas,pa je šutnuo loptu u našem smjeru.

"Hej cure! Elena."rekao je Neymar dok se šetao do lopte. Ja nisam cura? A da ne napominjem da je posebno naglasio moje ime.
Publika je pocela silaziti u prve redove i predpodstavila sam da je trening završen.

"Hej Neymar!"radosno je rekla Marie,a ja sam samo prevrnula ocima.

"Mislim da neko zeli da te vidi."rekao je Neymar, a zatim sam primjetila da iza njegovih ledja dolazi neki muškarac. Nije mi trebalo puno da shvatim ko je to.

"Marc!"rekla je Marie vise za sebe,ali mogla sam zaključiti da je srecna.

"Ipak me se sjecas."rekao je Bartra,kome je osmijeh bio na licu.

"Elena,drago mi te vidjeti ponovo."rekao je Bartra.

"I tebe isto."rekla sam. Brzo su Bartra i Marie počeli razgovarati a ja sam ostala po strani. Neymar je hvala Bogu otišao brzo. Bila sam skorz odlutala u svojim mislima kad je Marie došla do mene.

"Ja i Marc idemo na pice. Da li zelis sa nama?"Marie me upitala.

"Idite vi. Ja cu završiti sa ovim i onda cu kuci."rekla sam dok sam uzimala svoje stvari. I to me podjestilo: dok sam ovde sjedila sam na tribinama,bus je otišao. Ostala sam sama,i opet sam morala uzeti taksi. Moram početi zarađivati novac,i to brzo.

Ispred zgrade sam bila poslije pola sata,a sunce je przilo kao ludo. Ne mogu dočekati da dodjem u stan i da skinem odjeću sa sebe,sve osim donjeg vesa i grudnjaka naravno,jer to je moja rutina po vrućim danima.
Došla sam ispred ulaza i otvorila torbu da pronadjem ključeve. Nije ih bilo. Molim te da ih nadjem,molim te. Nema ih. Zaboravila sam svoje ključeve,i ne mogu uci unutra sve dok Marie ne dodje. Odlično.
Sjela sam kao beskućnik na stepenice ispred zgrade i jedino sto sam mogla uraditi,je čekati Marie da se vrati. Izvadila sam svoj telefon i pocela igrati bezvezne igrice da mi vrijeme brze prodje. Sunce mi je išlo ravno u oci,pa sam se pomjerila i naslonila na zid.

"Khm."cula sam da je neko pročistio glas.Pogledala sam prema gore i vidjela Neymara.
Jednostavno sam ga ignorisala.

"Mislio sam da živiš u zgradi,a ne ispred nje."Neymar je rekao,a ako nije naučio,ako te neko ignorise to znaci da ne zeli pricati sa tobom.

"Izvini,da li pokušavaš biti duhovit? Ili pametan?"spustila sam telefon i pogledala ga.

"Zasto ne udjes?"pitao me ponovo.

"Zato sto sam zaboravila ključ i cekam Mar...Čekaj...Pa ti imas ključ!"logicno da on ima ključ ako živi u zgradi.

"Naravno da imam."

"Pa otkljucaj vrata onda!"rekla sam nesptrpljivo jer se zadnjih pola sata przim na suncu.

"Okej."izvadio je ključeve i otvorio vrata a ja sam se podigla. Medjutim kada sam krenula prema vratim,Nemyar je bukvalno zatvorio vrata pred mojim nosom.

"Alo! Hej! Otvori vrata!"pocela sam se derati. Neymar se počeo smijati sa druge strane dok je krv u meni kljucala.

"Neymar! Ozbiljna sam,otvori vrata!"Neymar se uozbiljio i pogledao u mene.

"Opusti se..Ovako se salim sa svojim prijateljima."rekao je.

"E pa ja ti nisam prijatelj."rekla sam jos uvijek ljuta.

"Ako mi nisi prijatelj onda te necu pustiti."rekao je,a zatim mi mahnuo i krenuo hodati prema liftu.

"Ne! Ne! Čekaj! Prijatelj sam ti! Neymar!"pocela sam se ponovo derati ali Neymar je otišao.

Pa ako zeli da se igra,dobice igru...

Half A HeartWhere stories live. Discover now