2. deo

14 3 5
                                    

Osvanuo je dan. Prvi dan u privatnoj školi Aleksandar je oficionalno počeo. Jutro mi u sobi započinje isto onako kao što je započinjalo i kod kuće, osim činjenice da se malo više šminkam nego inače. S šminkom je svaka osoba lepša, a i prvi utisak je ipak ono najbitnije. Ako im se sada predstavim kao lepotica, velike su šanse da me tako zauvek vide. Barem ja mislim da je tako.
Kler i ja smo se dogovorile da zajedno krenemo na doručak a posle i na nastavu, pošto još uvek nisam dobro upoznata sa svime. Kler i ja smo sinoć pričale do kasno, malo je čudna ali ipak jako druželjubiva, draga i prijatna. Pričala je o svojim kućnim ljubimcima i kako joj najviše u ovoj školi nedostaju zapravo njene mačke i pas. Nekad sam zaboravljala da ljudi ovde zapravo pate zbog nečega i da nije sve savršeno kakvim se čini. Kler je vezana za životinje i svoju mladju sestru, a gotovo nikada nema priliku da ih vidi.

,,Izgledaš prelepo u toj uniformi", Kler je izgovorila odmeravajući me od glave do pete. 
,,U našoj školi ima dosta lepih momaka.. Vrlo je moguće da privučeš njihovu pažnju. Svaki dečko voli fine, niske crnke", dodala je sa osmehom ohrabrujući me. Fina je.

,,Ahh, ne preteruj Kler. Izgledaš bolje od mene. ", mislim zapravo da obe izgledamo podjednako lepo. Ona se samo manje sredjuje od mene.

,,Čoveče ćuti", izgovori ona.

-
-
Kler me je dovela do kantene koja je bila apsolutno ogromna. Ima dosta dece, ali opet nije tako velika gužva. Predvidjeno je koliko će dece biti i stolovi i stolice su savršeno organizovani, i većina je već zasela za svoj sto i jede.

,,Ne uzimaj te viršle, vrlo su ružne", reče Kler, odmah nakon mog zahvata viršle viljuškom. Izgledaju ukusno?

,,U.. Redu", vratim viršlu gde je i bila, i umesto nje uzmem isprženu slaninu.
Hrana ovde izgleda savršeno, ali su deca nekim razlogom dosta izbirljiva povodom nje.

Kler me povede ka stolu gde je već bilo par osoba. Plavuša uobraženog izgleda, rasmatra celu prostoriju osudjujuće. Kosa joj je puštena, ide u blage talase. Gricka taj pomfrit tako sporo, previše je zauzeta osudjivanjem. Do nje je odmah rekla bih Japanac, duže crne kose. Crnih očiju, lepog osmeha. Ima pune usne, savršene ravne bele zube. Ne mogu rečima opisati koliko su ovde svi lepi.. Verovatno jer su bogati? Do njega je i devojka kratke crne kose, nosi naočare i tako zgroženo gleda u tu hranu. Bocka to jaje neprestano, i nikako da ga pojede. Ona ima jake zelene oči, duge trepavice, nekako prirodnu i smirenu lepotu.
Kler sedne prva, a zatim me predstavi.

,,Ljudi, ovo je Aurora. Moja najnovija cimerka. Možete da je zovete Rora, ali ona misli da je to malo glupo", izgovori uz osmeh. Nakon predstavljanja, svi ustanu. Prvo mi pruži ruku plavuša.

,,Eleonora, ali me svi zovu Nora jer je ovo prvo predugo. Zovi me i ti tako, molim te", kaže uz sitan smešak. Negativa od pre minut je izgleda nestala. Ovako ne izgleda mnogo strašno. Predstavim se i ja a zatim mi ruku pruži devojka s crnom kosom, malo zbunjeno.

,,Tina", sitno se osmehne. Izgleda depresivno. Odmah nakon mog predstavljanja, obe se vrate na stolicu, a Japanac nastavi da stoji, čekajući da se upoznamo. Stvarno su vaspitani. Rukujemo se i upoznajemo. Svidja mi se.

,,Haru. ", mislim da sam se naježila od njegovog glasa. Ta dubina, boja glasa.. Stav. Da nisam ovde zbog Teodora, vrlo rado bih želela da se približavam Haru, a ne.. Onom stvoru.
Tina i Nora se nekim razlogom medjusobno pogledaše, uz nekakve smeške. Haru se nasmeši.

Nakon svih predstavljanja, najzad sednem i počnem s doručkovanjem. Sve ovo se odužilo mnogo.

,,I Roraa, kako ti se čini naša lepa škola?", kaže Nora uz osmeh. Ne izgleda više tako lažno i negativno, možda samo želi da izgleda odbojno. Takva sam i ja van ove škole.

,,Hm, pa kako da mi se ne dopada? Sve je ovde za sada jako lepo, preostaje mi da još samo doživim ovde hranu, nastavu i društvo. ", kažem iskreno uz iskren osmeh. Tako je nekako. Nisam slagala.

,,Oh imaćeš još svašta da vidiš, ova škola je puna iznenadjenja. Veruj mi."
Pa.. To je izgovorila malo jezivo. O kakvim li iznenadjenjima priča. Verovatno su pozitivna. Oni ovde često imaju zabave, predstave, vanškolske aktivnosti, i ovde možeš trenirati koji god sport želiš. Verovatno ima i više od ovoga. Ova škola je stvarno savršena.

,,Verujem, škola se stvarno čini nerealnom. Previše savršenom. Dešavaju li se ovde ikada loše stvari?", na moje pitanje Tina pogleda u Noru, kao da se pita šta li će odgovoriti.

,,Ne baš. Ovde je sve odlično.", ona se osmehne, a Tina podigne obrve kao da je Nora upravo izgovorila najveću laž na svetu.

,,Ima loših stvari, ali su retke. Sama ćeš vremenom shvatiti koje su stvari ovde loše, svako ima drugačiji pogled na odredjene stvari.", doda Haru. Zvuči jako pametno dok razgovora. Čini mi se da ima širok vokabular, od njih četvoro, Haru i Kler mi se najviše dopadaju. Oni su izgleda nekakva grupica.

,,Vidiš one tamo momke? One koji sede za onim stolom tamo?", Kler ne tako vidno upere prst u sto za kojim sede par momaka. Ne vidim dvojicu od njih pošto su okrenuti ledjima.

,,Oni su loša stvar koja se dešava ovoj školi."

You've reached the end of published parts.

⏰ Last updated: Aug 29, 2022 ⏰

Add this story to your Library to get notified about new parts!

• Saznanje •Where stories live. Discover now