Susret koji je promenio sve

Sudbonosni susret

I deo

''Uhh, kako je vruće.''- uzviknula sam.

''Izgleda da je ovo najtopliji dan koji sam ikada doživela.''- rekla je Sandra, moja starija sestra.

... Sunce je polako zalazilo. Nije bilo ni traška vetra, a na stolu, za kojim smo sedele sestra i ja, nazirao se dim od ugašene cigarete.

''Kada ćeš već jednom prestati sa tim?''- upitala sam Sandru sa ogorčenjem u glasu, mislivši na njenu dugogodišnju naviku.

''Možda nekada, a možda i ne. Ne znam. Meni ne smeta, za sada.''

Tako smo svake večeri sedele i razgovarale moja sestra i ja. Zapravo, svake večeri otkad se vratila iz Beograda. Studiranje glume je veoma zahtevno, oduzima joj i previše vremena, pa ne može često da dolazi u Novi Sad, kod nas.

Roditelji su nam bili veoma strogi. Majka Marija, profesor istorije, uvek nam je govorila da kroz život idemo zajedno i da se držimo skupa. Da budem iskrena, često se osećam kao da sam starija dve godine od Sandre, a ne ona od mene. Naš tata, Kosta, dokotor filozofije, bio je tvrdoglav i voleo da sve bude po njegovom. To nam je uvek smetalo. Sandra i ja smo se uvek dobro slagale, izuzev nekoliko nesuglasica. Bez obzira na imućnost naše porodice, živeli smo skromno, u samom centru Novog Sada.

Išla sam u novosadsku gimnaziju ''Jovan Jovanović Zmaj'', a po završetku četvrte godine planirala sam da upišem Medicinski fakultet u Novom Sadu. Sandra je uvek bila lošiji učenik od mene, verovatno jer joj nikada nisu išle prirodne nauke od ruke, posebo matematika, dok sam ja osvajala prva mesta na najprestižnijim takmičenjima.

Dosada nas je polako ubijala. Razgovarale smo o tome šta bismo mogle da uradimo, da se bar malo zabavimo. Sandra je predložila da odemo u obližnji kafić. Složila sam se sa tim predlogom, jer zaista nisam šta da uradim sa sobom.

Dok sam se ja brzo spremila, obukavši letnju lepršavu haljinu, Sandra je očigledno želela da očara sve oko sebe, jer se zaista sredila. Obukla je upadljivu, roze haljinu. Nanela je maskaru, sjaj i rumenilo na svoje lice i obula cipele sa visokom potpeticom. Sedela sam na krevetu u svojoj sobi i posmatrala kako rasčešljava svoju dugu, plavu kosu. Razlikovale smo se u mnogim stvarima. Jedna od tih razlika je ta što ona ima predivnu plavu boju kose, a ja dosadnu crnu. Mada, kada biste pitali nekog od mojih bivših, sigurno ne bi potvrdili moju tvrdnju. Čak mi je jedan od njih u šali dao nadimak 'vatrena crnka'. Kako grozno zvuči ovo 'moji bivši'. Kao da sam bila sa desetoricom, a zapravo sam imala samo tri momka do sada: Nebojšu, Srđana i Filipa.

Dok smo sedele u kafiću, slušajući prijatnu muziku i čekajući svoja pića, Sandra je spomenula svog novog dečka Andriju i to da planirala da u skorije vreme upozna roditelje sa njim. Znala sam da je nešto ozbiljno u pitanju, čim je želala da upozna roditelje sa njim. Nikada nije posvećivala previše pažnje mišljenju naših roditelja.

.. .Prošlo je mesec dana od našeg izlaska. Sandra se za to vreme vratila u Beograd i posvetila se studijama, ali je pre toga saopštila svoju nameru, da dovede Andriju da ga upoznamo.

Mislim da to nije baš najpametnija ideja, jer mama samo o tome govori već deset dana. Inače je veoma nestrpljiva. Bilo bi najbolje da ih je Sandra izvela pred svršen čin i bez najave dovede Andriju na upoznavanje. Majka mi je popila mozak svojim primedbama, jer se još uvek nisam spremila, a oni dolaze za oko pola sata. Valjda. Otrčala sam do svoje sobe i požurila sa spremanjem. Zaista ne želim da ostavim loš utisak. Pre svega jer bi mi majka zamerila. Takva je po prirodi. Teško nama sa njom. Izvukla sam haljinu boje trešnje, iz svog plakara. Haljina doseže nešto malo iznad kolena. Od šminke sam nanela samo malo maskare i rumenila. Obula sam svoje najdraže crna baletanke. Stavila sam ružičaste minđuše u obliku srca. Kao da se sudbina poigravala sa mnom. To sam tek kasnije shvatila. Baš kada sam završila sa spremanjem, začulo se zvono na ulaznim vratima kuće. Brže bolje sam sišla dole i susrela se sa najlepšim plavim očima koje sam ikada videla za svojih osamnaest godina. Nikada se do sada nisam ovako osećala i nisam znala precizno da opišem svoje trenutno stanje. Znala sam samo da neće izaći na dobro. Kasnije se ispostavilo da sam bila u pravu.

Molimo vas da ostavite komentar nakon pročitanog nastavka. Bile bismo vam zahvalne. Tako ćemo znati šta da promenimo. Hvala unapred.